Тема “Дневника”: Судије за претходни поступак и притвори

Некад се задеси и пет или више лица у једном предмету, као што је био ових дана случај у вези с трговином људима. Ради се о делима за која су запрећене казне преко десет година затвора. Притварање не служи као казна, већ као мера обезбеђивања присуства осумњиченог, па често уследе негативни коментари о одлукама судија кад окривљени, који није правосудно оглашен кривим, није одмах ставаљен иза решетака.

С друге стране, ако је одређен притвор судија може очекивати уобичајену жалбу на своју одлуку, каже за „Дневник“ искусни судија, након других обавеза, годинама за prеthodni поступак поменутог суда, Светимир Поповић. Он напомиње да предлог за одређивање притвора мора да поднесе тужилаштво, без тога судија не може да поступа по томе, без обзира на то о каквом кривичном делу се ради. Јер и кад је осумњичен ухваћен на делу, тужилац је  „шеф параде“ до притвора, његовог одређивања, продужења и укидања. 

Закон каже да судија за prеthodni поступак одређује притвор и евентуално га продужава два пута по 30 дана, укупно до три месеца, а све по предлогу тужиоца, а још три месеца укупно притвор може да продужава Апелациони суд.  За тих шест месеци истрага мора да буде завршена, односно, да се подигне оптужница, а ако није, притвореник истог дана излази и брани се са слободе, а истрага тече.         

Ових дана у новосадском Вишем суду одбијен је предлог тужилаштва као неоснован за одређивање притвора осумњиченом, који живи на адреси непријављеног боравишта.    

То не подлеже кривичној одговорности и не мора бити разлог за притвор. Ради се о прекршајној одговорности,  требао је окривљени да се ођави и пријави на новој адреси. На ову моју одлуку није уложена жалба. што је реткост. Истини за вољу, више се одређује притвор, него што се одбијају предлози за њега, могло би се рећи и знатно више, указује судија Поповић. 

Како год ја да одлучим, једна страна је незадовољна. Ако одредим притвор, незадовољан је бранилац, ако не - онда тужилац, тако да жалба на решење иде у 99 одсто случајева. Незадовољна страна има право да у року од три дана на решење судије за prеthodni поступак уложи жалбу о чему одлучује ванпретресно веће, које броји три члана, објашњава он.       

Треба рећи и да осумњичени има право да се брани ћутањем, да се потом предомисли, па проговори у одбрани, па и да лаже. Он обично конципира одбрану заједно с адвокатом и одлучује како ће то ићи. На пример, црногорски држављанин Д. Д. окривљен за недавно тешко убиство ножем своје девојке на новосадској Грбавици, којем почиње суђење за две седмице, бранио се ћутањем.

Колико пута осумњичени тражи, подноси предлог, да му се притвор укине или ублажи блажом мером - наногицом, кућним затвором...то долази код мене, те важи и у случају да му је он одређен од стране Апелационог суда. Том приликом, у обавези сам да тражим од тужиоца, мишљење, значи не сагласност, које може да буде и негативно, односно да се противи, како је уобичајено, а да ја то не усвојим, напомиње Поповић.      

Да би читаоци стекли представу о овој проблематици, наш саговорник издвојио је један од последњих случајева који је био медијски пропраћен на скоро свим насловницама, о насртају на полицајца.  Осумњиченом се приписује да је приликом покушаја крађе аутомобила, озбиљно повредио сечивом полицијског службеника, који је покушао да га спречи у томе, и потом починио још нека кривична дела. Њему је по довођењу, одређен притвор на основу све четири тачке о томе, како је то омогућено Закоником о кривичном поступку.     

Наиме, Тужилаштво је  предложило притвор против Новосађанина  Д. С. између осталог, јер има две адресе. На једној је пријављен, а борави на другој. То је околност која указује да би он могао да се крије ако би остао на слободи, после хапшења, и постане недоступан, објашњава Поповић и додаје:   

У том предмету има доста сведока, могућ је утицај на њих, осумњичени је осуђиван пет пута, па постоји опасност од понављања кривичног дела и следећи основ је то што је овим догађајем дошло ди узнемирења грађана, па би могло то да се негативо одрази на ток кривичног поступка. Тужилаштво доставља судији за prеthodni поступак наредбу о спровођењу истраге против осумњиченог  за покретање поступка, у којој је описана радња шта се догодило тог дана. Он се терети за покушај тешког убиства, поседовање оружја и експлозивних материје, отуђење туђег возила (службеног полицијског) и уз све то терети се и за кривично дело крађе. Неко га је такође у својству грађана пријавио за кривично дело, па се и записник о томе прилаже као допуна уз остало у списе који се формирају код судије, вели наш саговоеник.

Судија за prеthodni поступак је на предлог тужилаштва дао наредбу о претресању стана осумњиченог о чему је сачињен записник и стављен у списе. Ту су уз полицијски записник о месту догађаја, односно о увиђају, као прилог достављене и и службене белешке о изјавама сведока и друге (вештачењу, трагу папиларних линија осумњиченог). Приложена је и наредба да се прикупе сви видео снимци с лица места, извод из казнене евиденције и  извод о томе колико пута је осуђиван. Све ово користи да би се у једном моменту одлучило о притвору осумњиченог.    

Иначе, судија за prеthodni поступак Светимир Поповић обилази притворску јединицу Окружног затвора у Новом Саду на сваких 15 дана, а осуђена лица једном у четири месеца. Том приликом отвара се свака притворска просторија и сви притвореници се питају да ли имају примедби на услове боравка и какав је њихов положај, каква је исхрана и какво је поступање запослених, да ли имају примедби на здравствене услуге или неке друге  у вези с боравком  у притворској јединици.

При томе, обраћа се пажња на то да ли су просторије чисте и суве и да ли су загрејане, каже судија Светимир Поповић. Извештај о обиласку притвореника доставља се председнику Вишег суда.       

У решењу, судија за prеthodni поступак Поповић наводи, шта је заменик јавног тужиоца тражио и одлучује о предлогу и закључује да ли је предлог основан и каже из чега произилази основана сумња. Има се у виду да осумњичени има непријављено боравиште, следи утицај на сведоке, тачка три осуђиван је више пута, а казне нису васпитно деловале на њега да поправи своје асоцијално понашање.

Постоји опасност да би поновио дело, а четврта тачка која се односи на узнемирење јавности, оцењено је да је оправдана је јер се догађај одиграо у 14.20 сати, кад је велика фреквенција саобраћаја, као и број пролазника. О томе су извештавала бројна средства информисања, што може да утиче на психу људи, тако да би његов боравак на слободи довео до неспокојства грађана.    

М. Вујачић