Tema “Dnevnika”: Sudije za prethodni postupak i pritvori

Nekad se zadesi i pet ili više lica u jednom predmetu, kao što je bio ovih dana slučaj u vezi s trgovinom ljudima. Radi se o delima za koja su zaprećene kazne preko deset godina zatvora. Pritvaranje ne služi kao kazna, već kao mera obezbeđivanja prisustva osumnjičenog, pa često uslede negativni komentari o odlukama sudija kad okrivljeni, koji nije pravosudno oglašen krivim, nije odmah stavaljen iza rešetaka.

S druge strane, ako je određen pritvor sudija može očekivati uobičajenu žalbu na svoju odluku, kaže za „Dnevnik“ iskusni sudija, nakon drugih obaveza, godinama za prethodni postupak pomenutog suda, Svetimir Popović. On napominje da predlog za određivanje pritvora mora da podnese tužilaštvo, bez toga sudija ne može da postupa po tome, bez obzira na to o kakvom krivičnom delu se radi. Jer i kad je osumnjičen uhvaćen na delu, tužilac je  „šef parade“ do pritvora, njegovog određivanja, produženja i ukidanja. 

Zakon kaže da sudija za prethodni postupak određuje pritvor i eventualno ga produžava dva puta po 30 dana, ukupno do tri meseca, a sve po predlogu tužioca, a još tri meseca ukupno pritvor može da produžava Apelacioni sud.  Za tih šest meseci istraga mora da bude završena, odnosno, da se podigne optužnica, a ako nije, pritvorenik istog dana izlazi i brani se sa slobode, a istraga teče.         

Ovih dana u novosadskom Višem sudu odbijen je predlog tužilaštva kao neosnovan za određivanje pritvora osumnjičenom, koji živi na adresi neprijavljenog boravišta.    

To ne podleže krivičnoj odgovornosti i ne mora biti razlog za pritvor. Radi se o prekršajnoj odgovornosti,  trebao je okrivljeni da se ođavi i prijavi na novoj adresi. Na ovu moju odluku nije uložena žalba. što je retkost. Istini za volju, više se određuje pritvor, nego što se odbijaju predlozi za njega, moglo bi se reći i znatno više, ukazuje sudija Popović. 

Kako god ja da odlučim, jedna strana je nezadovoljna. Ako odredim pritvor, nezadovoljan je branilac, ako ne - onda tužilac, tako da žalba na rešenje ide u 99 odsto slučajeva. Nezadovoljna strana ima pravo da u roku od tri dana na rešenje sudije za prethodni postupak uloži žalbu o čemu odlučuje vanpretresno veće, koje broji tri člana, objašnjava on.       

Treba reći i da osumnjičeni ima pravo da se brani ćutanjem, da se potom predomisli, pa progovori u odbrani, pa i da laže. On obično koncipira odbranu zajedno s advokatom i odlučuje kako će to ići. Na primer, crnogorski državljanin D. D. okrivljen za nedavno teško ubistvo nožem svoje devojke na novosadskoj Grbavici, kojem počinje suđenje za dve sedmice, branio se ćutanjem.

Koliko puta osumnjičeni traži, podnosi predlog, da mu se pritvor ukine ili ublaži blažom merom - nanogicom, kućnim zatvorom...to dolazi kod mene, te važi i u slučaju da mu je on određen od strane Apelacionog suda. Tom prilikom, u obavezi sam da tražim od tužioca, mišljenje, znači ne saglasnost, koje može da bude i negativno, odnosno da se protivi, kako je uobičajeno, a da ja to ne usvojim, napominje Popović.      

Da bi čitaoci stekli predstavu o ovoj problematici, naš sagovornik izdvojio je jedan od poslednjih slučajeva koji je bio medijski propraćen na skoro svim naslovnicama, o nasrtaju na policajca.  Osumnjičenom se pripisuje da je prilikom pokušaja krađe automobila, ozbiljno povredio sečivom policijskog službenika, koji je pokušao da ga spreči u tome, i potom počinio još neka krivična dela. Njemu je po dovođenju, određen pritvor na osnovu sve četiri tačke o tome, kako je to omogućeno Zakonikom o krivičnom postupku.     

Naime, Tužilaštvo je  predložilo pritvor protiv Novosađanina  D. S. između ostalog, jer ima dve adrese. Na jednoj je prijavljen, a boravi na drugoj. To je okolnost koja ukazuje da bi on mogao da se krije ako bi ostao na slobodi, posle hapšenja, i postane nedostupan, objašnjava Popović i dodaje:   

U tom predmetu ima dosta svedoka, moguć je uticaj na njih, osumnjičeni je osuđivan pet puta, pa postoji opasnost od ponavljanja krivičnog dela i sledeći osnov je to što je ovim događajem došlo di uznemirenja građana, pa bi moglo to da se negativo odrazi na tok krivičnog postupka. Tužilaštvo dostavlja sudiji za prethodni postupak naredbu o sprovođenju istrage protiv osumnjičenog  za pokretanje postupka, u kojoj je opisana radnja šta se dogodilo tog dana. On se tereti za pokušaj teškog ubistva, posedovanje oružja i eksplozivnih materije, otuđenje tuđeg vozila (službenog policijskog) i uz sve to tereti se i za krivično delo krađe. Neko ga je takođe u svojstvu građana prijavio za krivično delo, pa se i zapisnik o tome prilaže kao dopuna uz ostalo u spise koji se formiraju kod sudije, veli naš sagovoenik.

Sudija za prethodni postupak je na predlog tužilaštva dao naredbu o pretresanju stana osumnjičenog o čemu je sačinjen zapisnik i stavljen u spise. Tu su uz policijski zapisnik o mestu događaja, odnosno o uviđaju, kao prilog dostavljene i i službene beleške o izjavama svedoka i druge (veštačenju, tragu papilarnih linija osumnjičenog). Priložena je i naredba da se prikupe svi video snimci s lica mesta, izvod iz kaznene evidencije i  izvod o tome koliko puta je osuđivan. Sve ovo koristi da bi se u jednom momentu odlučilo o pritvoru osumnjičenog.    

Inače, sudija za prethodni postupak Svetimir Popović obilazi pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora u Novom Sadu na svakih 15 dana, a osuđena lica jednom u četiri meseca. Tom prilikom otvara se svaka pritvorska prostorija i svi pritvorenici se pitaju da li imaju primedbi na uslove boravka i kakav je njihov položaj, kakva je ishrana i kakvo je postupanje zaposlenih, da li imaju primedbi na zdravstvene usluge ili neke druge  u vezi s boravkom  u pritvorskoj jedinici.

Pri tome, obraća se pažnja na to da li su prostorije čiste i suve i da li su zagrejane, kaže sudija Svetimir Popović. Izveštaj o obilasku pritvorenika dostavlja se predsedniku Višeg suda.       

U rešenju, sudija za prethodni postupak Popović navodi, šta je zamenik javnog tužioca tražio i odlučuje o predlogu i zaključuje da li je predlog osnovan i kaže iz čega proizilazi osnovana sumnja. Ima se u vidu da osumnjičeni ima neprijavljeno boravište, sledi uticaj na svedoke, tačka tri osuđivan je više puta, a kazne nisu vaspitno delovale na njega da popravi svoje asocijalno ponašanje.

Postoji opasnost da bi ponovio delo, a četvrta tačka koja se odnosi na uznemirenje javnosti, ocenjeno je da je opravdana je jer se događaj odigrao u 14.20 sati, kad je velika frekvencija saobraćaja, kao i broj prolaznika. O tome su izveštavala brojna sredstva informisanja, što može da utiče na psihu ljudi, tako da bi njegov boravak na slobodi doveo do nespokojstva građana.    

M. Vujačić