Тема "Дневника": Магичне печурке замена за ЛСД

У другом пакету, послатом из Аустрије у Београд, пронађена су два шприца специјалног органског раствора с печуркама „цубенсис голден теаћер споре syringе”. Да би се утврдило да ли је пронађена роба на листи забрањених супстанци или психоактивних контролисаних супстанци, предата је у даљу надлежност полицији.

То није први пут да цариници у пошиљкама проналазе печурке за које се сумња да имају халуциногено дејство. Тако су прошле године у пошиљци, која је из Холандије упућена примаоцу у Чачак, пронашли споре за гајење халуциногених печурака.

Печурке, које се користе као дрога, не стижу у нашу земљу искључиво из иностранства. Појединци се одлучују да спорне печурке узгајају у илегалним лабораторијама, односно у кућним условима.

Припадници Министарства унутрашњих послова у Зрењанину открили су децембра прошле године лабораторију за узгој халуциногених печурака с комплетном опремом и ухапсили пет особа. Таква лабораторија откривена је и у Шапцу.

Те печураке у Србији последњих година добијају све више на популарности. Коришћење халуциногених печурака као опијата данас је постало модерно, као и узгајање. Појава је веома распрострањена и представља озбиљан проблем.

Поменуте печурке спадају у психоделичне дроге попут ЛСД-а и могу снажно променити начин на који нека особа доживљава свет, а доводе у стање дубоко измењене свести. Оне изазивају халуцинације и еуфорију, али су веома штетне по мозак и психу. У комбинацији с алкохолом су још опасније јер могу навести на самоубиство, упозоравају стручњаци.

Научници који су проучавали утицај активних састојака у психоделичним гљивама открили су да људски мозак показује сличну активност током „трипа” као и када сања. Те печурке имају јако дејство попут хемијске супстанце ЛСД, доступне су у природи и лако се узгајају у кућним условима. Називају их и магичним, чаробним или лудим печуркама  јер поседују психоактивне супстанце попут псилоцибина који производи промене опажања. Ипак, њихов ефекат је углавном слабији од ефекта ЛСД-а. Физичке последице су израженије, долази до убрзаног рада срца и повећања крвног притиска. Пропратне последице су мучнина, повраћање и бол у стомаку, а дугорочне последице могу да буду такозвани флешбекови, док код дужег и редовног конзумирања могу довести до појаве психозе или других психолошких поремећаја.

Магичне, чаробне или луде печурке су готово по правилу мале и смеђе боје, а какарктеристичне су јер после брања брзо поприме тамноплавичасту боју и изгледају као грудвице пепела.

Зависници у Србији најчешће користе две врсте печурака: мухару и балегарку, која расте на сточној или коњској балези. Најчешће се конзумирају сушене, док су свеже много јаче и опасније .

Мухара (аманита мусцариа), познатија као „чаробна печурка”, расте у симбиози с одређеним дрвећем, па је није могуће узгајату. Достигне висину и до 25 центиметара, а толики може да јој буде и пречник шешира.

Балегарке су последњих година постале прави тренд. Најпознатије су рсилоцибе цорпопхилиа и панеолус спхинцтринус. Те ситне и неугледне гљиве, танких дршки и малих шешира, расту на опалом лишћу, трулој трави, измету крупне стоке, у оборима, стајама…

Њихово деловање најчешће почиње пола сата до сат након конзумирања. Почетак деловања зависи и од тога колико је и када корисник  јео пре узимања печурака и брзине метаболизма. Приликом деловања те печурке изазивају осећај сличан страху и тескоби, а може се јавити лажни осећај повишене енергије и промене у опажању околине. Присутан је и осећај да време споро протиче, а уобичајена је и појава визуелних халуцинација.

Халуциногене дроге не могу да се користе дуго и често. Веома су потентне и доводе до дезорганизације и стања општег лудила, а по нежељеним дејствима не разликују се од синтетичких дрога.

Неки научници и лекари сматрају да те гљиве не остављају трајне последице на људски мозак, док се други не слажу с тим мишљењем.

Гљива мухара, на пример, у већим количинама може довести до смрти.

У нашој земљи расте неколико врста психоделичних гљива, док је њихово узгајање забрањено. Магичне, чудесне или луде гљиве представљају највећу опасност по младе људе, јер посежу за њима из чисте радозналости, а нису свесни тога колико су оне опасне.

Д. Николић