Тема "Дневника": Грам кокаина у Новом Саду кошта од 50 до 120 евра

По учесталости конзумирања доминира марихуана, која је заступљена у чак 51,4 одсто случајева, што се поклапа и са резултатима једног од prеthodnih истраживања болнице “Вита”. Међутим, сада је уочена новина а то је да се по злоупотребама кокаин налази на другом месту.

Оно што се раније шапатом причало, сада је добило и званичну потврду, Наиме, познаваоци нарко-тржишта предочавали су да је већ неко време кокаин потиснуо друге дроге у Новом Саду. По речима упућених, пад зараде на марихуани определио је дилере  да прво „прошире понуду” кокаином, а неки од њих су се временом и потпуно „посветили” трговини том дрогом.

– Одавно је доказан тај парадокс да у кризним временима расте потражња за скупим стварима и слична ствар се дешава и на нарко-тржишту, где је, по прикупљеним подацима, значајно порасла потрошња кокаина, али и синтетичких дрога – „спида” и „екстазија” – каже наш саговорник, који је добро упознат с тренутним стањем на новосадским улицама. 

Други разлог за веће присуство кокаина је и знатно већа зарада у односу на остале врсте дроге.

– На граму кокаина могу да зараде и до 50 евра, док за толику зараду на марихуани морају да препродају десетак грама, а да би продали десетак грама, морају да обаве и десетак примопредаја, што знатно повећава ризик од тога да буду ухваћени на делу. Осим тога, значајно се разликује и клијентела јер, док марихуану углавном купују клинци, и то најчешће буквално на улици, кокаин наручују обично добростојећи купци којима се кокаин испоручује на адресе и места која су далеко од очију полиције, али и знатижељника који би то могли видети – објашњава наш саговорник.  

Трећина затвореника у Србији осуђена је за кривична дела у вези са дрогом, према подацима Института за криминолошка и социолошка истраживања. Често се то повезује с имовинским кривичним делима, односно крађама и пљачкама које почине углавном малолетници. Званична статистика показује да број кривичних дела лица млађих од 18 година стагнира. Ипак, забрињава пораст починилаца у групи од 19 до 30 година. Млади који користе дрогу најчешће се за помоћ обраћају вршњацима, а мање институцијама.

Према незваничним нашим сазнањима, грам кокаина у Новом Саду кошта од 50 па до чак 120 евра, у зависности од његове чистоће.

Главна улазна тачка је лука Бар у Црној Гори, а дрога оданде углавном одлази на север преко Никшића, затим у БиХ, тачније у Требиње или Билећу. Одатле даље путује северно ка Мостару и Сарајеву и евентуално у Хрватску. У овој фази транспорта килограм кокаина на велико кошта између 35.000 и 38.000 евра, наводи упућени.

Ова рута има и алтернативу – дрога одлази у Подгорицу, а затим даље у Рожаје, онда или северно ка Новом Пазару или источно ка Пећи на КиМ. Из ових крајева дрога се махом даље транспортује у велике градове за потребе локалног тржишта. Тако је килограм кокаина у Београду могуће набавити по велепродајној цени од 35.000 до 50.000 евра.

Кокаин најчешће стиже у Србију из Западне Европе тако што се кријумчари у теретним возилима, аутобусима и другим, путничким превозним средствима, кријумчарским рутама из правца Хрватске, Мађарске и Црне Горе. Чистоћа кокаина који се кријумчари у Србију прилично је висока. У појединим случајевима, кокаин авионом преносе „муле“ или „гутачи“ (гутање или скривање дроге у телесним шупљинама). Један од видова кријумчарења јесу и поштанске пошиљке, када су и пошиљалац и прималац обично лица с фалсификованим документима. 

Кокаин се у последњем случају најчешће наручује преко мрачне мреже, а плаћа криптовалутама.

Иначе, Европски центра за мониторинг дрога и зависности о дрогама још пре две године у свом извештају упозорио да “кокаин никада није био толико лако доступан у Еуропи као сада”.

- Индикатори показују да је расположивост кокаина у Еуропи на незапамћеној висини - упозорила је агенција у свом годишњем извештају, који се темељи на подацима за 2018. који су најрелевантији. Те године је заплењено рекордних готово 181 тона кокаина, 40 тона више него 2017., године која је такођер била рекордна. Број запљена је такође рекордан и износи 110.000.

Истовремено, већ десет година расте чистоћа те дроге, док јој малопродајна цена остаје стабилна.

Кокаин је 2018. користило 4,3 милиона Европљана и друга је најпопуларнија дрога у Еуропи након канабиса, те главни незаконит стимуланс. Производи се од лишћа коке, углавном у Колумбији, Боливији и Перуу.

Према доступним подацима, у Србији у периоду од 2015. до 2018. године заплењено око 62 килограма кокаина. Највише ове дроге је заплењено 2015. и 2016. године, по 18 килограма годишње, док су годишње заплене 2017. и 2018. биле по 13 килограма.

С. Аничић Илић, Д. Николић, М. Бозокин