Tema "Dnevnika": Gram kokaina u Novom Sadu košta od 50 do 120 evra
Oko 27 odsto mladih Novosađana od 15 do 30 godina probalo je neku od droga, čak oko 90 procenata je taj kontakt imalo sa marihuanom ali i sa kokainom, amfetaminom i ekstazijem, rezultati su istraživanja koja je sprovela i prošle nedelje predstavila Specijalna bolnica “Vita”.
Po učestalosti konzumiranja dominira marihuana, koja je zastupljena u čak 51,4 odsto slučajeva, što se poklapa i sa rezultatima jednog od prethodnih istraživanja bolnice “Vita”. Međutim, sada je uočena novina a to je da se po zloupotrebama kokain nalazi na drugom mestu.
Ono što se ranije šapatom pričalo, sada je dobilo i zvaničnu potvrdu, Naime, poznavaoci narko-tržišta predočavali su da je već neko vreme kokain potisnuo druge droge u Novom Sadu. Po rečima upućenih, pad zarade na marihuani opredelio je dilere da prvo „prošire ponudu” kokainom, a neki od njih su se vremenom i potpuno „posvetili” trgovini tom drogom.
– Odavno je dokazan taj paradoks da u kriznim vremenima raste potražnja za skupim stvarima i slična stvar se dešava i na narko-tržištu, gde je, po prikupljenim podacima, značajno porasla potrošnja kokaina, ali i sintetičkih droga – „spida” i „ekstazija” – kaže naš sagovornik, koji je dobro upoznat s trenutnim stanjem na novosadskim ulicama.
Drugi razlog za veće prisustvo kokaina je i znatno veća zarada u odnosu na ostale vrste droge.
– Na gramu kokaina mogu da zarade i do 50 evra, dok za toliku zaradu na marihuani moraju da preprodaju desetak grama, a da bi prodali desetak grama, moraju da obave i desetak primopredaja, što znatno povećava rizik od toga da budu uhvaćeni na delu. Osim toga, značajno se razlikuje i klijentela jer, dok marihuanu uglavnom kupuju klinci, i to najčešće bukvalno na ulici, kokain naručuju obično dobrostojeći kupci kojima se kokain isporučuje na adrese i mesta koja su daleko od očiju policije, ali i znatiželjnika koji bi to mogli videti – objašnjava naš sagovornik.
Trećina zatvorenika u Srbiji osuđena je za krivična dela u vezi sa drogom, prema podacima Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Često se to povezuje s imovinskim krivičnim delima, odnosno krađama i pljačkama koje počine uglavnom maloletnici. Zvanična statistika pokazuje da broj krivičnih dela lica mlađih od 18 godina stagnira. Ipak, zabrinjava porast počinilaca u grupi od 19 do 30 godina. Mladi koji koriste drogu najčešće se za pomoć obraćaju vršnjacima, a manje institucijama.
Prema nezvaničnim našim saznanjima, gram kokaina u Novom Sadu košta od 50 pa do čak 120 evra, u zavisnosti od njegove čistoće.
Glavna ulazna tačka je luka Bar u Crnoj Gori, a droga odande uglavnom odlazi na sever preko Nikšića, zatim u BiH, tačnije u Trebinje ili Bileću. Odatle dalje putuje severno ka Mostaru i Sarajevu i eventualno u Hrvatsku. U ovoj fazi transporta kilogram kokaina na veliko košta između 35.000 i 38.000 evra, navodi upućeni.
Ova ruta ima i alternativu – droga odlazi u Podgoricu, a zatim dalje u Rožaje, onda ili severno ka Novom Pazaru ili istočno ka Peći na KiM. Iz ovih krajeva droga se mahom dalje transportuje u velike gradove za potrebe lokalnog tržišta. Tako je kilogram kokaina u Beogradu moguće nabaviti po veleprodajnoj ceni od 35.000 do 50.000 evra.
Kokain najčešće stiže u Srbiju iz Zapadne Evrope tako što se krijumčari u teretnim vozilima, autobusima i drugim, putničkim prevoznim sredstvima, krijumčarskim rutama iz pravca Hrvatske, Mađarske i Crne Gore. Čistoća kokaina koji se krijumčari u Srbiju prilično je visoka. U pojedinim slučajevima, kokain avionom prenose „mule“ ili „gutači“ (gutanje ili skrivanje droge u telesnim šupljinama). Jedan od vidova krijumčarenja jesu i poštanske pošiljke, kada su i pošiljalac i primalac obično lica s falsifikovanim dokumentima.
Kokain se u poslednjem slučaju najčešće naručuje preko mračne mreže, a plaća kriptovalutama.
Inače, Evropski centra za monitoring droga i zavisnosti o drogama još pre dve godine u svom izveštaju upozorio da “kokain nikada nije bio toliko lako dostupan u Europi kao sada”.
- Indikatori pokazuju da je raspoloživost kokaina u Europi na nezapamćenoj visini - upozorila je agencija u svom godišnjem izveštaju, koji se temelji na podacima za 2018. koji su najrelevantiji. Te godine je zaplenjeno rekordnih gotovo 181 tona kokaina, 40 tona više nego 2017., godine koja je također bila rekordna. Broj zapljena je takođe rekordan i iznosi 110.000.
Istovremeno, već deset godina raste čistoća te droge, dok joj maloprodajna cena ostaje stabilna.
Kokain je 2018. koristilo 4,3 miliona Evropljana i druga je najpopularnija droga u Europi nakon kanabisa, te glavni nezakonit stimulans. Proizvodi se od lišća koke, uglavnom u Kolumbiji, Boliviji i Peruu.
Prema dostupnim podacima, u Srbiji u periodu od 2015. do 2018. godine zaplenjeno oko 62 kilograma kokaina. Najviše ove droge je zaplenjeno 2015. i 2016. godine, po 18 kilograma godišnje, dok su godišnje zaplene 2017. i 2018. bile po 13 kilograma.
S. Aničić Ilić, D. Nikolić, M. Bozokin