Србија лидер у заштити од шверца нуклеарних материја

Заменик шефа Регионалног секретаријата који синхронизује рад свих десет земаља нашег региона био је Марко Миливојевић шеф Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а у Новом Саду. Он је експерт за сузбијање нелегалних активности у вези с хемијским,  биолошким, радиолошким и нуклеарним материјама,  које су веома опасне по здравље и живот људи.

Миливојевић је именован пре десет година за националног координатора Србије у овој обаласти. Јуче је отпутовао за Брисел, одакле иде директно у Берлин, па у Беч. Држао је говоре о овој проблематици  по целом свету, па и у Уједињеним нацијама. Иначе о озбиљности овог захтевног посла говори и податак да припреме за овакву четвородневну вежбу трају око годину дана. Ради се о десет земаља из нашег региона, држава које нису у ЕУ, уз регион закавказја и приобаља Црног мора.

Реч је о ближем и даљем комшилуку у који спадају БиХ, Црна Гора,  Македонија, Албанија, Молдавија, Грузија, Украјина, Јерменија и Azеrbеjyan. Региона има осам, и укупно учествује у оваквим пројектима преко 60 држава, углавном из Европе, Африке и Азије. Вежбама присуствују поред покровотеља из ЕУ ДГ - ДЕВЦО,  Уједињених нација УНИЦРИ, посматрачи Интерпола и и други фактори из области безбедности.

Били смо пре десетак дана на три посебне вежбе. На једној, а која се односила на илегалну трговину радиолошко-нуклеарним материјалима на аеродрому, заправо уз симулацију ваздушне луке и путника, заједничким снагама уз детекторе, успешно су проналазили те узорке  представници Србије, Црне Горе и Македоније. Другу вежбу су изводиле Молдавија и Украјина, а трећу Албанија и Јерменија, каже за „Дневник“ Миливојевић и додаје:

Том приликом било нам је битно пронаћи прави радиолошки материјал који се кријумчари на пример, кобалт, цезијум,уранијум... а у вези је с криминалом, јер је кривично дело новлашћено поседовање и промет тих опасних супстанци. Дешава се, поготово у појасу бивших совјетских република да долази до шверцовања оваквих скупо плаћених материја, због организованог криминала, па и терористичких организација, објашњава наш саговорник.   

Поставља се питање шта ће то неком? Па, свакако му треба за неку врсту злоупотребе, за коришћење у недозвољене сврхе, као на пример да направи, такозвану, прљаву бомбу мешањем радиолошког материјала и експлозива, каква би на крају крајева могла бити погодна и за терористичке нападе. Наиме, опште је познато да је зрачење тих радиолошких материјала јако опасно по живот и здравље људи. Неки нуклеарни материјали се користи за развој нуклераних погона, истраживачких, нуклеарних централа или бомби, о чему можемо повремено чути преко медија.

Све ово мора бити и јесте под контролом међународне заједнице. На пример, постоји Међународна агенција за атомску енергију ИАЕА са седиштем у Бечу, чији представници су били на поменутој вежби - наводи Миливојевић.

Како додаје, земље чланице УН су махом потписнице споразума о овоме и постоје бројне међународне конвенције о држању под контролом оваквих ствари.

Ти материјали се увек, у сваком часу морају пратити, а за то свака држава има регулаторно тело које се бави тим. Србија је учествовала у тој последњој  вежби с пет представника,  из Института за нуклеарну науку Винча, Управе граничне полиције, аеродрома, царине, криминалистичке полиције и Националог криминалистичко-техничког центра. Такође, ми имамо Агенцију за заштиту од јонизујећег зрачења и нуклеарну сигурност Србије, али тиме се баве и наше безбедносне службе, царина и други државни органи, који заједнички спречавају нелегални промет таквих материја у земљу, а уз размену информација с другим земљама, наглашава Миливојвић.

Он наводи да Србија није извор помињаних опасности, али и да јесте потенцијална као земља транзита.        

Зато савесно радимо на обукама и усвајању добрих процедура и прихватамо решења од ЕУ, али и од Америке, Русије и респектабилних земља да би усвојили најбоље. У приправности смо, а у склопу ових пројеката опремљени смо и са савременим уређајима из ове области. Кроз њих смо из фондова Европске уније „повукли“ опрему за детекцију, идентификацију, заштиту, деконтаминацију вредну око милион евра, каже наш саговорник.

Он додаје да је Србија ову проблематику веома озбиљно прихватила.  - На неки начин, уз дужно поштовање других држава, утицали смо на правац развоја иницијативе за формирање центара изврсности за умањење ризика од неповољног дејства хемијских, биолошких, радиолошких и нуклеарних материјала ХБРН од ЕУ, од пре десет година. Први смо формирали национални тим за ову проблематику, што су сада у обавези остале државе, које хоће да приступе овој причи.

Захваљујући овоме, имамо низ контаката с међународним организацијама. Примера ради, недавно сам био у Хагу у Организацији за забрану хемијког оружја, која се, на пример, недавно, ангажовала због скорашњих проблематичних догађаја у Сирији. На ваше питање како се котира Србија у овој области, могу рећи да нас респектују, хвала им, али за то смо се и помучили, закључује Марко Миливојевић                                                                                             

М. Вујачић