Srbija lider u zaštiti od šverca nuklearnih materija
NOVI SAD: Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije poslednjih godina beleži zavidnu međunarodnu saradnju i u oblasti suzbijanja šverca hemijskih, bioloških i nuklearnih materija, a o tome svedoči i velika vežba u Gruziji završena pre nekoliko dana, u kojoj je učestvovalo deset država, među kojima i naša.
Zamenik šefa Regionalnog sekretarijata koji sinhronizuje rad svih deset zemalja našeg regiona bio je Marko Milivojević šef Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a u Novom Sadu. On je ekspert za suzbijanje nelegalnih aktivnosti u vezi s hemijskim, biološkim, radiološkim i nuklearnim materijama, koje su veoma opasne po zdravlje i život ljudi.
Milivojević je imenovan pre deset godina za nacionalnog koordinatora Srbije u ovoj obalasti. Juče je otputovao za Brisel, odakle ide direktno u Berlin, pa u Beč. Držao je govore o ovoj problematici po celom svetu, pa i u Ujedinjenim nacijama. Inače o ozbiljnosti ovog zahtevnog posla govori i podatak da pripreme za ovakvu četvorodnevnu vežbu traju oko godinu dana. Radi se o deset zemalja iz našeg regiona, država koje nisu u EU, uz region zakavkazja i priobalja Crnog mora.
Reč je o bližem i daljem komšiluku u koji spadaju BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Moldavija, Gruzija, Ukrajina, Jermenija i Azerbejyan. Regiona ima osam, i ukupno učestvuje u ovakvim projektima preko 60 država, uglavnom iz Evrope, Afrike i Azije. Vežbama prisustvuju pored pokrovotelja iz EU DG - DEVCO, Ujedinjenih nacija UNICRI, posmatrači Interpola i i drugi faktori iz oblasti bezbednosti.
Bili smo pre desetak dana na tri posebne vežbe. Na jednoj, a koja se odnosila na ilegalnu trgovinu radiološko-nuklearnim materijalima na aerodromu, zapravo uz simulaciju vazdušne luke i putnika, zajedničkim snagama uz detektore, uspešno su pronalazili te uzorke predstavnici Srbije, Crne Gore i Makedonije. Drugu vežbu su izvodile Moldavija i Ukrajina, a treću Albanija i Jermenija, kaže za „Dnevnik“ Milivojević i dodaje:
Tom prilikom bilo nam je bitno pronaći pravi radiološki materijal koji se krijumčari na primer, kobalt, cezijum,uranijum... a u vezi je s kriminalom, jer je krivično delo novlašćeno posedovanje i promet tih opasnih supstanci. Dešava se, pogotovo u pojasu bivših sovjetskih republika da dolazi do švercovanja ovakvih skupo plaćenih materija, zbog organizovanog kriminala, pa i terorističkih organizacija, objašnjava naš sagovornik.
Postavlja se pitanje šta će to nekom? Pa, svakako mu treba za neku vrstu zloupotrebe, za korišćenje u nedozvoljene svrhe, kao na primer da napravi, takozvanu, prljavu bombu mešanjem radiološkog materijala i eksploziva, kakva bi na kraju krajeva mogla biti pogodna i za terorističke napade. Naime, opšte je poznato da je zračenje tih radioloških materijala jako opasno po život i zdravlje ljudi. Neki nuklearni materijali se koristi za razvoj nukleranih pogona, istraživačkih, nuklearnih centrala ili bombi, o čemu možemo povremeno čuti preko medija.
Sve ovo mora biti i jeste pod kontrolom međunarodne zajednice. Na primer, postoji Međunarodna agencija za atomsku energiju IAEA sa sedištem u Beču, čiji predstavnici su bili na pomenutoj vežbi - navodi Milivojević.
Kako dodaje, zemlje članice UN su mahom potpisnice sporazuma o ovome i postoje brojne međunarodne konvencije o držanju pod kontrolom ovakvih stvari.
Ti materijali se uvek, u svakom času moraju pratiti, a za to svaka država ima regulatorno telo koje se bavi tim. Srbija je učestvovala u toj poslednjoj vežbi s pet predstavnika, iz Instituta za nuklearnu nauku Vinča, Uprave granične policije, aerodroma, carine, kriminalističke policije i Nacionalog kriminalističko-tehničkog centra. Takođe, mi imamo Agenciju za zaštitu od jonizujećeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, ali time se bave i naše bezbednosne službe, carina i drugi državni organi, koji zajednički sprečavaju nelegalni promet takvih materija u zemlju, a uz razmenu informacija s drugim zemljama, naglašava Milivojvić.
On navodi da Srbija nije izvor pominjanih opasnosti, ali i da jeste potencijalna kao zemlja tranzita.
Zato savesno radimo na obukama i usvajanju dobrih procedura i prihvatamo rešenja od EU, ali i od Amerike, Rusije i respektabilnih zemlja da bi usvojili najbolje. U pripravnosti smo, a u sklopu ovih projekata opremljeni smo i sa savremenim uređajima iz ove oblasti. Kroz njih smo iz fondova Evropske unije „povukli“ opremu za detekciju, identifikaciju, zaštitu, dekontaminaciju vrednu oko milion evra, kaže naš sagovornik.
On dodaje da je Srbija ovu problematiku veoma ozbiljno prihvatila. - Na neki način, uz dužno poštovanje drugih država, uticali smo na pravac razvoja inicijative za formiranje centara izvrsnosti za umanjenje rizika od nepovoljnog dejstva hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih materijala HBRN od EU, od pre deset godina. Prvi smo formirali nacionalni tim za ovu problematiku, što su sada u obavezi ostale države, koje hoće da pristupe ovoj priči.
Zahvaljujući ovome, imamo niz kontakata s međunarodnim organizacijama. Primera radi, nedavno sam bio u Hagu u Organizaciji za zabranu hemijkog oružja, koja se, na primer, nedavno, angažovala zbog skorašnjih problematičnih događaja u Siriji. Na vaše pitanje kako se kotira Srbija u ovoj oblasti, mogu reći da nas respektuju, hvala im, ali za to smo se i pomučili, zaključuje Marko Milivojević
M. Vujačić