Србија добија ДНК регистар

Та метода користи се и ради утврђивања идентитета непознатих несталих особа и идентификације лешева.

По Националном програму за интеграцију у ЕУ, који је донела Влада Србије, у оквиру полицијске сарадње и борбе против организованог криминала, краткорочним приоритетима предвиђено је формирање националне ДНК базе података, а такође, између осталог, и омогућавање услова за поштовање стандарда Интерпола.

С друге стране, Национални криминалистичко-технички центар Управе криминалистичке полиције у Дирекцији полиције МУП-а Републике Србије тесно сарађује с Европском мрежом научних форезичких института и пуноправни је члан те мреже још од 2009. године. По подацима Интерпола, објављеним још 2003, у Европи 26 земаља има оперативне ДНК базе података. Стога је неопходно да и наша земља, као чланица Савета Европе, на путу укључивања у ЕУ, створи законске услове за увођење ДНК регистра.

Један од разлога за доношење тог закона садржан је и у потреби јединствене борбе против тероризма и организованог криминала у којој учествује наша земља.

При изради Нацрта закона испоштована је Препорука Савета Европе о заштити генетичке приватности. Одредбе Нацрта закона усаглашене су и с међународиним документима које је ратификовала наша земља, као што је Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода.

Примена те методе вишеструко повећава могућност откривања и доказивања кривичних дела тешких случајева силовања с убиством жртве, која у конкретним околностима другим мерама нису могла бити откривена и доказана. Метода се показала веома ефикасном и при разјашњавању осталих кривичних дела (убистава, разбојништава, провалних крађа, бега возача с места саобраћајне несреће итд) код којих долази до преноса биолошког материјала с починиоца (или жртве) на место несреће или с места несреће на починиоца или жртву.Тме се доказује присуство неке од тих особа на одређеном месту, или је дошло до преноса биолошких материјала с особе (извршиоца или жртве) на одређене предмете који су коришћени приликом извршења кривичног дела.

ДНК вештачење биолошких материјала нису само значајна за откривање и доказивање учешћа одређене особе при извршењу кривичног дела већ и за елиминацију невино осумњичених, те за идентификовање непознатих особа и лешева (након кривичних дела, појединих или масовних несрећа, природних катастрофа, случајева прикривања идентитета итд).

Савремене методе ДНК идентификације особа веома су осетљиве, тако да је за вештачење довољна минимална количина биолошког материјала, која чак и није видљива под уобичајеним условима посматрања. Увођењем у криминалистичку праксу електронске базе података ДНК профила, значајно се повећава могућност повезивања починиоца с извршењем кривичног дела, док ће оснивање базе података ДНК профила допринети скраћењу трајања и смањену трошкова кривичног поступка.

Доношењем тог закона на једном месту би се сабирали подаци о свим материјалним траговима који садрже ДНК, који су анализирани у разним судским поступцима, а служили би за формирање базе података. То значи да би се подаци те врсте практично сакупљали у регистар, у зависности од  случајева у којима се ДНК анализа користи. С друге стране, међународна заједница, а посебно ЕУ, Интерпол, Еуропол инсистирају на уједначеној пракси да би се ефикасно могли размењивати подаци у складу са законима и међународним споразумима.

Доношење тог закона је израз савремених потреба које воде остваривању два значајна циља. Први је стварање нормативне основе за ефикаснији и економичнији кривични поступак, а други обезбеђивање потпуне заштите људских права и слобода загарантованих Уставом и међународним актима. 

Д. Николић