Анализом ДНК решавају и злодела старa више деценија

средстава дављења, предмета свакодневне употребе, све то је материјал на основу којег стручњаци форензике направе ДНК профил који може некога да осуди или пак ослободи кривице. Др Драгана Згоњанин Босић из Лабораторије за ДНК Центра за судску медицину, токсикологију и молекуларну генетику Клиничког центра Војводине, каже да се анализе раде за потребе виших и основних судова и тужилаштава у Војводини, али и с подручја уже Србије.

ДНК лабораторија од оснивања 2003. прва је и једина ДНК лабораторија у Војводини која користи најсавременије методе и опрему валидирану за форензичку и генетичку ДНК анализу.

- Структура предмета у којима су вештачења рађена обухватају убиства, разбојништва, тешке крађе, саобраћај, кривична дела против полних слобода, форензичке идентификације, очинства и друге спорне сродничке односе – наводи др Згоњанин Босић.

Могућности које нуди данас ДНК учиниле су ову науку неизоставном у току истражног поступка и моћним средством на основу којег се неко ослобађа или пак оптужује. Такође, захваљујући њој могу да се идентификују и жртве масовних несрећа и катастрофа. Иако разне криминалистичке серије приказују форензичаре на месту несреће, у овом случају форензичар не излази на терен. Наиме, полиција има техничка лица која су део екипе и која узимају трагове, односно прикупљају их и достављају у лабораторију.

- То могу да буду делови одеће, секира, пушка, пиштољ, сви предмети и материјали с траговима ДНК. Доносе брис с волана, кваке, опушке – наводи наша саговорница. Присећа се једног случаја саобраћајне незгоде у Суботици у којој су два малолетна и један пунолетан младић погазили три момка и срушили трудницу, која је била на бициклу.

- Пунолетни младић је негирао да је он возио аутомобил и покушавао да свали кривицу на једног од малолетника. Утврђено је да је возио тај пунолетни младић, и то тако што су у пепељари аутомобила пронађени опушци на којима је био траг ДНК његових родитеља, те је невин дечко ослобођен - испричала је Згоњанин Босић.

Јако је важно да што мање особа буде у контакту с предметом, као и да он буде одговарајуће упакован, означен и обележен. По пријему у ДНК лабораторију предмети се фотографишу, узимају се трагови, па и они које је тешко видети, на пример на пакетима са дрогом. Потом следи изолација, која је различита за различите типове ДНК, па амплификација Пи-Си-Ара и на крају се долази до инструменталне капиларне електроферезе, што је метода детекције у којој је ињектовање, раздвајање и детекција узорака потпуно аутоматизовано, а омогућава обраду више узорака у непрекидном низу и искључује сваку могућност субјективне процене.

- Некад имамо 60 узорака по случају. Машина даје ДНК профил од евентуалног починиоца криминалног дела, који је добијен од полиције и пореди се с трагом нађеним на месту злочина. Судије и тужиоци некада не траже ДНК вештачења, уколико постоје други докази, јер је то скупа анализа и кошта 13.400 динара по узорку. Можемо да радимо и хладне случајеве, за догађаје од пре шест или седам година, па и више деценија, за које нису рађене анализе, а накнадно се укаже потреба за тим. Уколико се материјал чува на одговарајући начин, може да буде предмет анализе и тада се пореди ДНК профил са базом података и тако се реши предмет - објашњава Згоњанин Босић.

Из судског депоа је тако на анализу стигао случај силовања једне малолетне девојке, који се десио 2009. у Футошком парку у Новом Саду.

- Три године касније радили смо анализу са трагова марамице и одеће починиоца и жртве, а на одећи жртве је пронађен ДНК траг починиоца, на основу чега је доказана кривица - испричала је др Драгана Згоњанин Босић.

Љ. Петровић

Фото: Р. Хаџић

Анализа генских маркера

Форензичка обрада случајева, односно анализе и вештачења која могу да се употребе и изведу у лабораторији, представљају аутозомалне СТР маркере, што су кратки понављајући тандеми. Та анализа укључује 15 и 24 генских маркера (локуса), затим маркере на ипсилон хромозому с анализом 27 генских маркера (локуса) и митохондријалну ДНК. Ипсилон СТР маркери имају бројну примену у тестовима утврђивања идентитета, а од посебне важности су при решавању случајева у делима повезаним са сексуалним насиљем и анализи проблематичних смеша узорака, који не могу да се реше коришћењем анализе аутозомалног ДНК.