Srbija dobija DNK registar
Uvođenje biološke analize dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) u policijsku, tužilačku i sudsku praksu pruža neograničene mogućnosti za otkrivanje nepoznatih izvršilaca krivičnih dela, uz istovremenu mogućnost eliminisanja pojedinih osumnjičenih kao izvršilaca krivičnih dela.
Ta metoda koristi se i radi utvrđivanja identiteta nepoznatih nestalih osoba i identifikacije leševa.
Po Nacionalnom programu za integraciju u EU, koji je donela Vlada Srbije, u okviru policijske saradnje i borbe protiv organizovanog kriminala, kratkoročnim prioritetima predviđeno je formiranje nacionalne DNK baze podataka, a takođe, između ostalog, i omogućavanje uslova za poštovanje standarda Interpola.
S druge strane, Nacionalni kriminalističko-tehnički centar Uprave kriminalističke policije u Direkciji policije MUP-a Republike Srbije tesno sarađuje s Evropskom mrežom naučnih forezičkih instituta i punopravni je član te mreže još od 2009. godine. Po podacima Interpola, objavljenim još 2003, u Evropi 26 zemalja ima operativne DNK baze podataka. Stoga je neophodno da i naša zemlja, kao članica Saveta Evrope, na putu uključivanja u EU, stvori zakonske uslove za uvođenje DNK registra.
Jedan od razloga za donošenje tog zakona sadržan je i u potrebi jedinstvene borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala u kojoj učestvuje naša zemlja.
Pri izradi Nacrta zakona ispoštovana je Preporuka Saveta Evrope o zaštiti genetičke privatnosti. Odredbe Nacrta zakona usaglašene su i s međunarodinim dokumentima koje je ratifikovala naša zemlja, kao što je Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Primena te metode višestruko povećava mogućnost otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela teških slučajeva silovanja s ubistvom žrtve, koja u konkretnim okolnostima drugim merama nisu mogla biti otkrivena i dokazana. Metoda se pokazala veoma efikasnom i pri razjašnjavanju ostalih krivičnih dela (ubistava, razbojništava, provalnih krađa, bega vozača s mesta saobraćajne nesreće itd) kod kojih dolazi do prenosa biološkog materijala s počinioca (ili žrtve) na mesto nesreće ili s mesta nesreće na počinioca ili žrtvu.Tme se dokazuje prisustvo neke od tih osoba na određenom mestu, ili je došlo do prenosa bioloških materijala s osobe (izvršioca ili žrtve) na određene predmete koji su korišćeni prilikom izvršenja krivičnog dela.
DNK veštačenje bioloških materijala nisu samo značajna za otkrivanje i dokazivanje učešća određene osobe pri izvršenju krivičnog dela već i za eliminaciju nevino osumnjičenih, te za identifikovanje nepoznatih osoba i leševa (nakon krivičnih dela, pojedinih ili masovnih nesreća, prirodnih katastrofa, slučajeva prikrivanja identiteta itd).
Savremene metode DNK identifikacije osoba veoma su osetljive, tako da je za veštačenje dovoljna minimalna količina biološkog materijala, koja čak i nije vidljiva pod uobičajenim uslovima posmatranja. Uvođenjem u kriminalističku praksu elektronske baze podataka DNK profila, značajno se povećava mogućnost povezivanja počinioca s izvršenjem krivičnog dela, dok će osnivanje baze podataka DNK profila doprineti skraćenju trajanja i smanjenu troškova krivičnog postupka.
Donošenjem tog zakona na jednom mestu bi se sabirali podaci o svim materijalnim tragovima koji sadrže DNK, koji su analizirani u raznim sudskim postupcima, a služili bi za formiranje baze podataka. To znači da bi se podaci te vrste praktično sakupljali u registar, u zavisnosti od slučajeva u kojima se DNK analiza koristi. S druge strane, međunarodna zajednica, a posebno EU, Interpol, Europol insistiraju na ujednačenoj praksi da bi se efikasno mogli razmenjivati podaci u skladu sa zakonima i međunarodnim sporazumima.
Donošenje tog zakona je izraz savremenih potreba koje vode ostvarivanju dva značajna cilja. Prvi je stvaranje normativne osnove za efikasniji i ekonomičniji krivični postupak, a drugi obezbeđivanje potpune zaštite ljudskih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom i međunarodnim aktima.
D. Nikolić
