САВЕТОВАЊЕ КРИВИЧАРА НА ЗЛАТИБОРУ Адекватан одговор државе на криминалитет?

Неопходна је  правилна  и доследна примена  тих норми  као гаранција сигурности грађана  Србије. Као надлежно за припрему кривичноправних прописа Министарство правде има посебну улогу.

- Пажња Министарства правде највише је усмерена на два законика која су кровна за целокупно казненено законодавство и на којима се ломе захтеви данашњег врло информисаног и критички настројен друштва. Зато је министарка правде образовала радне групе за измене и допуне Кривичног законика (КЗ) и Законика о кривичном поступку (ЗКП). Првенствени задатак ових радних група, поред даљег усклађивања са међународним конвенцијама и прописима ЕУ, је и анализирање постојећих решења, односно њихове ефикасности, у циљу идентификовања и отклањања недостатака који су уочени у њиховој примени – рекла је данас државна секретарка

Министарства правде Ливија Павићевић, отварајући редовно годишње саветовање кривичара на Златибору.

Државна секретарка је нагласила да казнено право одражава живот и да се непрекидно мења  у складу са бројним изазовима и друштвеним променама.

- Кроз увођење казне доживотног затвора за најтежа кривична дела и најтеже облике тешких кривичних дела, може се закључити колико се кривично право обликује према приликама друштва и колико држава мора да интервенише и правовремено реагује, рекла је Павићевић.

Саветовање кривичара окупило је више од 400 судија, тужилаца, адвоката и професора из Србије и земаља региона а основна тема расправе је „Две деценије реформе казненог законодавства: искуства и поуке“. Непосредни  организатор овог скупа је  Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу, у сарадњи са Министарством правде, Правосудном академијом, Институтом за криминолошка и социолошка истраживања,  Мисијом ОЕБС-а у Србији и подршку "Интермекса" из Београда.

Судија Уставног суда Србије и професор Правног факултета у Београду др Милан Шкулић рекао је да основни циљ кривичног поступка треба да буде утврђивање истине, али  да није лако живети у времену реформи, јер се и грађани и судије и тужиоци у пракси стално суочавају са новим и допуњеним законским решењима..

- Реформа нашег кривичног законодавства траје веома дуго. Подсетимо се да је Винстон Черчил после Другог светског рата рекао да још није крај, него почетак краја који је на видику. Надам се да је и крај наше реформе сада на видику – рекао је професор Шкулић.

Србији је неопходан нови Закон о малолетницима, али да га је неопходно донети тек после усвајања измена и допуна Кривичног законика и Законика о кривичном поступку, рекла је  директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања др Ивана Стевановић.

Мада јавност не дели увек исто мишљење, Стевановић је истакла,  да нема страха од малолетничког криминалитета јер су и подаци Републичког завода за статистику  показала да  га је чак било мање међу малолетницима прошле у односу на 2021. годину, а да је и устом периоду изречено и мање санкција за малолетнички криминалитет.

Када је реч о дигитализацији и вештачкој  интелигенцији и најновијим предлозима за измену  ЗКП деканка Правног факултета у Новом Саду др Татјана Буграски је рекла да поред бенефита које оно доноси треба бити опрезан:

- Суђења у онлајн формату никада не смеју да иду на штету права странака у поступку, начела непосредности, права на правни лек и начела једнакости оружја. Даљинска биометријска идентификација лица пружа добре могућности за откривања окривљених, али и за проналажење жртава кривичних дела – рекла је др Татјана Бугарски.

Професорка др Александра Илић са Факултета безбедности Универзитета у Београду указала је да извршење кривичних санкција недовољно прати нове законске одредбе.

Учеснике скупа поздравили су и миинистар правде и потпредседник Владе Републике Српске Милош Букејловић, представник Удружења правника Републике Српске др Витомир Поповић, представник Мисије ОЕБС-а у Србији Зураб Саникидзе, председник Кривичног одељења Врховног суда Србије Бата Цветковић и директор Правосудне академије Ненад Вујић.

В. Савић