SAVETOVANJE KRIVIČARA NA ZLATIBORU Adekvatan odgovor države na kriminalitet?

Neophodna je  pravilna  i dosledna primena  tih normi  kao garancija sigurnosti građana  Srbije. Kao nadležno za pripremu krivičnopravnih propisa Ministarstvo pravde ima posebnu ulogu.

- Pažnja Ministarstva pravde najviše je usmerena na dva zakonika koja su krovna za celokupno kazneneno zakonodavstvo i na kojima se lome zahtevi današnjeg vrlo informisanog i kritički nastrojen društva. Zato je ministarka pravde obrazovala radne grupe za izmene i dopune Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). Prvenstveni zadatak ovih radnih grupa, pored daljeg usklađivanja sa međunarodnim konvencijama i propisima EU, je i analiziranje postojećih rešenja, odnosno njihove efikasnosti, u cilju identifikovanja i otklanjanja nedostataka koji su uočeni u njihovoj primeni – rekla je danas državna sekretarka

Ministarstva pravde Livija Pavićević, otvarajući redovno godišnje savetovanje krivičara na Zlatiboru.

Državna sekretarka je naglasila da kazneno pravo odražava život i da se neprekidno menja  u skladu sa brojnim izazovima i društvenim promenama.

- Kroz uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela, može se zaključiti koliko se krivično pravo oblikuje prema prilikama društva i koliko država mora da interveniše i pravovremeno reaguje, rekla je Pavićević.

Savetovanje krivičara okupilo je više od 400 sudija, tužilaca, advokata i profesora iz Srbije i zemalja regiona a osnovna tema rasprave je „Dve decenije reforme kaznenog zakonodavstva: iskustva i pouke“. Neposredni  organizator ovog skupa je  Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, u saradnji sa Ministarstvom pravde, Pravosudnom akademijom, Institutom za kriminološka i sociološka istraživanja,  Misijom OEBS-a u Srbiji i podršku "Intermeksa" iz Beograda.

Sudija Ustavnog suda Srbije i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić rekao je da osnovni cilj krivičnog postupka treba da bude utvrđivanje istine, ali  da nije lako živeti u vremenu reformi, jer se i građani i sudije i tužioci u praksi stalno suočavaju sa novim i dopunjenim zakonskim rešenjima..

- Reforma našeg krivičnog zakonodavstva traje veoma dugo. Podsetimo se da je Vinston Čerčil posle Drugog svetskog rata rekao da još nije kraj, nego početak kraja koji je na vidiku. Nadam se da je i kraj naše reforme sada na vidiku – rekao je profesor Škulić.

Srbiji je neophodan novi Zakon o maloletnicima, ali da ga je neophodno doneti tek posle usvajanja izmena i dopuna Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, rekla je  direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja dr Ivana Stevanović.

Mada javnost ne deli uvek isto mišljenje, Stevanović je istakla,  da nema straha od maloletničkog kriminaliteta jer su i podaci Republičkog zavoda za statistiku  pokazala da  ga je čak bilo manje među maloletnicima prošle u odnosu na 2021. godinu, a da je i ustom periodu izrečeno i manje sankcija za maloletnički kriminalitet.

Kada je reč o digitalizaciji i veštačkoj  inteligenciji i najnovijim predlozima za izmenu  ZKP dekanka Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Tatjana Bugraski je rekla da pored benefita koje ono donosi treba biti oprezan:

- Suđenja u onlajn formatu nikada ne smeju da idu na štetu prava stranaka u postupku, načela neposrednosti, prava na pravni lek i načela jednakosti oružja. Daljinska biometrijska identifikacija lica pruža dobre mogućnosti za otkrivanja okrivljenih, ali i za pronalaženje žrtava krivičnih dela – rekla je dr Tatjana Bugarski.

Profesorka dr Aleksandra Ilić sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu ukazala je da izvršenje krivičnih sankcija nedovoljno prati nove zakonske odredbe.

Učesnike skupa pozdravili su i miinistar pravde i potpredsednik Vlade Republike Srpske Miloš Bukejlović, predstavnik Udruženja pravnika Republike Srpske dr Vitomir Popović, predstavnik Misije OEBS-a u Srbiji Zurab Sanikidze, predsednik Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije Bata Cvetković i direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić.

V. Savić