Пресуда припадницима ЈСО у петак 13. јула

Првобитно је објава пресуде била заказана за среду, 11. јул, али је датум презаказан. 



Првооптужени, некадашњи комадант ЈСО Милорад Улемек Легија по сопственој жељи неће бити привођен на објаву пресуде из затвора у Пожаревцу где служи казну од 40 година затвора због низа кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића.



Звездан Јовановић који исто тако служи казну од 40 година затвора на коју је осуђен непосредни извршилац убиства Ђинђића, рекао је да жели да дође на објаву пресуде.



Остали оптужени се бране са слободе али нису обавезни да присуствују објави пресуде.



У завршним речима тужилаштво за организовани криминал предложило је за све оптужене предложило затворске казне, док су брабниоци оптужених тражили ослобађајућу пресуду тврдећи да није било побуне, већ да се радило о протесту.



За Улемека тужилаштво је предложило суду да га осуди на казну од 12 година затвора због организовања оружане побуне, иако Улемек није био на челу ЈСО у време побуне, али је према ставу тужилаштва имао кључни утицај на јединицу која је била у саставу Ресора државне безбедности.



За тадашењег комаданта ЈСО Звездана Јовановића тужилаштво је преложило суду да му изрекне казну од 10 година затвора, док је за припаднике јединице Мићу Петраковића и Драгослава Крсмановића тражило по пет година затвора.



За Веселина Лечића предложило је четири године затвора, а за Драгишу Родића и Владимира Потића по три године затвор.



Што се тиче Душана Маричића Гумара, који је у време побуне био комадант јединице, медицинским вештачењем које је зимус представљено оцењено је да није способан да прати суђење, па је поступак против њега раздвојен. 



Маричић такође служи казну затвора у Пожаревцу.



Тужилаштво терети оптужене тврдећи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине са побуном.



Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао аутопут. 



Први пут је то учињено 10. новембра на аутопуту Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом аутопута кроз Београд код Сава центра.



На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића. 



Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници. 



Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.



Оптужени су у својим одбранама негирали побуну тврдећи да су исказали протест, због обмане надређених.



Наиме, припадинци Јединице су ухапсили браћу Бановић, који су потом изручени Трибуналу у Хагу, иако је постојао договор да се припадници ЈСО не ангажују за привођење хашких оптуженика.



Командантима ЈСО је наводно речено да су у питању опасни криминалци који ће пружати отпор и да нико није спомињао Хашки трибунал, али се испоставило другачије.



Тадашњи челници ДБ-а Горан Петровић и Зопан Мијатовић су одбили да причају са Јединицом која је била у саставу ДБ-а, што је резултирало незадовољством.