Пиштољ у пилетини, дрога у пунђи и „киндер јајету”, сатови у тостеру…

Најчешће су то покушаји шверца скупоценог накита, сатова, дроге, парфема, техничких ствари… Међутим, колико год да се труде да буду корак испред, резултати показују да не могу да се носе са запосленима у Управи царина Србије.

Прошло је време кад су се цариници ослањали само на своју интуицију и алат приликом откривања сакривене робе. Све савременија техничка и електронска опрема, мобилни и стационирани скенери, направе за анализу течности, pеjyеri за мерење радиоактивности, као и најсавременији „ригаку” уређаји који могу да анализирају било коју материју у коју се упере њихови ласерски зраци, помажу цариницима у послу.

Српски цариници су проналазили злато у теглама ајвара, сендвичима и тетрапаку од сока, пиштоље у пластичној посуди са чварцима или печеном пилету, 100.000 евра у термосу пуном кафе, баснословно скупе сатове у тостеру…

Подсетимо, цариници су пре неколико година на излазној страни граничног прелаза Келебија спречили покушај кријумчарења пиштоља „застава” 7,65 mm М-70, с оквиром и пет метака. Оружје је пронађено у торби с храном, у пртљажном делу аутобуса на редовној линији Врњачка Бања – Париз. Расклопљени пиштољ био је сакривен у две пластичне кутије с храном. Рукохват пиштоља с оквиром и пет метака је пронађен у кутији с кајмаком, а навлака и цев за пиштољ су били „фил” печеног пилета у другој кутији. У тегли с бареним паприкама пронађена је опруга умотана у алуминијумску фолију. По изјави возача, спорна торба је била пошиљка из Појата, коју је предала особа која није оставила никакве податке...

Да машта смишља свашта, уверили су се недавно наши цариници, када су спречили кријумчарење марихуане која је била сакривена у жутим пластичним деловима „киндер јајета”.

Прекршај је откривен на излазу граничног прелаза Прешево, када је на ред за контролу стигао „мерцедес” немачких регистарских ознака, којим је путовао држављанин Грчке настањен у Хановеру. Возач (44) је рекао цариницима да нема ништа да пријави, али су током детаљног прегледа царински службеници уочили да путник нешто крије иза леђа, тачније, испод каиша панталона које је носио. Наиме, пронађена је пластична унутрашњост два „киндер јајета” коју је држављанин Грчке искористио да би сакрио марихуану.

Треба поменути и случај када су цариници пронашли одређену количину дроге у пунђи девојке у три сата ујутро на једном граничном прелазу.

Јануара ове године једном домишљатом шверцеру српски цариници стали су на пут када је откривен тостер пун баснословно скупих сатова. Та рекордна заплена одиграла се мало пре поноћи 11. јануара, када је из Америке допутовао 23-годишњи младић. Од пртљага је имао два кофера у којима је била гардероба и један полован тостер. Међутим, тостер није летео преко океана да би се у Србији у њему правили топли сендвичи, већ је био напуњен с осам луксузних сатова „А. Ланге & Сохне”. На часовницима су биле и етикете с називом модела и ценама у распону од 35.000 до 91.000 америчких долара. Младић који је ухваћен у кријумчарењу тих скупоцених сатова наивно је помислио да скенер неће детектовати часовнике које је prеthodno увио у алуминијумску фолију и неке крпице. То је потпуна заблуда, И цариници се често сусрећу с тим да путници увијају ствари у фолију, наводе цариници. Међутим, зраци скенера продиру и кроз тридесет центиметара дебео челик, тако да им је то потпуно бесмислено.

Након 11. септембра, драстично је пооштрена контрола на америчким аеродромима, те је момак са сатовима у тостеру полетео с аеродрома „Њуарк” – најмањег од три њујоршка аеродрома. Претпоставке су да је изабрао мањи аеродром због слабије контроле. Он је потом, преко Цириха и Беча, стигао у Београд. Упутио се ка зеленом контролном пролазу, који је намењен путницима који немају ништа да пријаве. Међутим, дежурна царинска службеница одлучила је да, због габарита, његове кофере прегледа на скенеру на којем се јасно видело да су у пртљагу сатови и тада је „пао” тај шверцер у покушају.

Иначе, цариници су на београдском аеродрому „Никола Тесла” у последње три године открили и запленили 20 скупоцених сатова чија је укупна вредност око пола милиона долара. „Аудемарс Пигует”, „Chopard”, „Хублот” и наравно „Ролеџ”, марке су које су предњачиле.

Наплатом у првих пет месеци, Управа царина је већ премашила половину плана за ову годину. У односу на 2013. годину, убирање царинских прихода повећано је чак 50 одсто, а приметан је и пораст ефикасности у откривању кријумчарене робе. То је, кажу у Управи царина, резултат боље организације, савремене опреме и добре обуке цариника.

Шверц злата увек је био привлачан кријумчарима широм света, па и онима који с таквим намерама пролазе кроз нашу земљу. У prеthodnе три године у Србији је заплењено више од 40 килограма тог племенитог метала. Злато се на црном тржишту веома добро котира и у земљама попут Швајцарске, Белгије, Холандије, Луксембурга, па и Јапана. По искуствима наших цариника, за илегалне токове златног накита више не постоје јасно дефинисани путеви. Прошле године је, на пример, на граничном прелазу Градина откривено више непријављеног злата на излазу него на улазу у земљу. Цариници су злато налазили у свим облицима: у праху, листићима, полугама, преко ломљеног и претопљеног, али је највише било накита – од уобичајеног до луксузних комада опточених драгим камењем.

Такође, све што је вредније од 100 евра, а стигне копном, водом или ваздухом на неки од 76 граничних прелаза, царини се. У рекордних 225 милијарди динара, колико је од почетка године у buyеt проследила Царина, предњачи наплата ПДВ-а при увозу.

Све што се заплени, продаје се на јавним лицитацијама које организује Управа царина, док се девизе за које се сумња да су стечене нелегално, прослеђују у buyеt. Само у протекле три године одузето је 13 милиона евра, прошле године 4,5, а за свега неколико месеци ове године милион евра, наводе у Управи царина.

Осим заплена, акциза и увозног ПДВ-а, извор прихода су и царинске дажбине. Већ четири године заредом Царина бележи раст наплате. Тај податак је још значајнији ако знамо да су у истом периоду царинске стопе због процеса придруживања Европској унији, у просеку снижене више од 12 одсто.

Д. Николић

Фото: Управа царина