Pištolj u piletini, droga u punđi i „kinder jajetu”, satovi u tosteru…

Najčešće su to pokušaji šverca skupocenog nakita, satova, droge, parfema, tehničkih stvari… Međutim, koliko god da se trude da budu korak ispred, rezultati pokazuju da ne mogu da se nose sa zaposlenima u Upravi carina Srbije.

Prošlo je vreme kad su se carinici oslanjali samo na svoju intuiciju i alat prilikom otkrivanja sakrivene robe. Sve savremenija tehnička i elektronska oprema, mobilni i stacionirani skeneri, naprave za analizu tečnosti, pejyeri za merenje radioaktivnosti, kao i najsavremeniji „rigaku” uređaji koji mogu da analiziraju bilo koju materiju u koju se upere njihovi laserski zraci, pomažu carinicima u poslu.

Srpski carinici su pronalazili zlato u teglama ajvara, sendvičima i tetrapaku od soka, pištolje u plastičnoj posudi sa čvarcima ili pečenom piletu, 100.000 evra u termosu punom kafe, basnoslovno skupe satove u tosteru…

Podsetimo, carinici su pre nekoliko godina na izlaznoj strani graničnog prelaza Kelebija sprečili pokušaj krijumčarenja pištolja „zastava” 7,65 mm M-70, s okvirom i pet metaka. Oružje je pronađeno u torbi s hranom, u prtljažnom delu autobusa na redovnoj liniji Vrnjačka Banja – Pariz. Rasklopljeni pištolj bio je sakriven u dve plastične kutije s hranom. Rukohvat pištolja s okvirom i pet metaka je pronađen u kutiji s kajmakom, a navlaka i cev za pištolj su bili „fil” pečenog pileta u drugoj kutiji. U tegli s barenim paprikama pronađena je opruga umotana u aluminijumsku foliju. Po izjavi vozača, sporna torba je bila pošiljka iz Pojata, koju je predala osoba koja nije ostavila nikakve podatke...

Da mašta smišlja svašta, uverili su se nedavno naši carinici, kada su sprečili krijumčarenje marihuane koja je bila sakrivena u žutim plastičnim delovima „kinder jajeta”.

Prekršaj je otkriven na izlazu graničnog prelaza Preševo, kada je na red za kontrolu stigao „mercedes” nemačkih registarskih oznaka, kojim je putovao državljanin Grčke nastanjen u Hanoveru. Vozač (44) je rekao carinicima da nema ništa da prijavi, ali su tokom detaljnog pregleda carinski službenici uočili da putnik nešto krije iza leđa, tačnije, ispod kaiša pantalona koje je nosio. Naime, pronađena je plastična unutrašnjost dva „kinder jajeta” koju je državljanin Grčke iskoristio da bi sakrio marihuanu.

Treba pomenuti i slučaj kada su carinici pronašli određenu količinu droge u punđi devojke u tri sata ujutro na jednom graničnom prelazu.

Januara ove godine jednom domišljatom šverceru srpski carinici stali su na put kada je otkriven toster pun basnoslovno skupih satova. Ta rekordna zaplena odigrala se malo pre ponoći 11. januara, kada je iz Amerike doputovao 23-godišnji mladić. Od prtljaga je imao dva kofera u kojima je bila garderoba i jedan polovan toster. Međutim, toster nije leteo preko okeana da bi se u Srbiji u njemu pravili topli sendviči, već je bio napunjen s osam luksuznih satova „A. Lange & Sohne”. Na časovnicima su bile i etikete s nazivom modela i cenama u rasponu od 35.000 do 91.000 američkih dolara. Mladić koji je uhvaćen u krijumčarenju tih skupocenih satova naivno je pomislio da skener neće detektovati časovnike koje je prethodno uvio u aluminijumsku foliju i neke krpice. To je potpuna zabluda, I carinici se često susreću s tim da putnici uvijaju stvari u foliju, navode carinici. Međutim, zraci skenera prodiru i kroz trideset centimetara debeo čelik, tako da im je to potpuno besmisleno.

Nakon 11. septembra, drastično je pooštrena kontrola na američkim aerodromima, te je momak sa satovima u tosteru poleteo s aerodroma „Njuark” – najmanjeg od tri njujorška aerodroma. Pretpostavke su da je izabrao manji aerodrom zbog slabije kontrole. On je potom, preko Ciriha i Beča, stigao u Beograd. Uputio se ka zelenom kontrolnom prolazu, koji je namenjen putnicima koji nemaju ništa da prijave. Međutim, dežurna carinska službenica odlučila je da, zbog gabarita, njegove kofere pregleda na skeneru na kojem se jasno videlo da su u prtljagu satovi i tada je „pao” taj švercer u pokušaju.

Inače, carinici su na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla” u poslednje tri godine otkrili i zaplenili 20 skupocenih satova čija je ukupna vrednost oko pola miliona dolara. „Audemars Piguet”, „Chopard”, „Hublot” i naravno „Roledž”, marke su koje su prednjačile.

Naplatom u prvih pet meseci, Uprava carina je već premašila polovinu plana za ovu godinu. U odnosu na 2013. godinu, ubiranje carinskih prihoda povećano je čak 50 odsto, a primetan je i porast efikasnosti u otkrivanju krijumčarene robe. To je, kažu u Upravi carina, rezultat bolje organizacije, savremene opreme i dobre obuke carinika.

Šverc zlata uvek je bio privlačan krijumčarima širom sveta, pa i onima koji s takvim namerama prolaze kroz našu zemlju. U prethodne tri godine u Srbiji je zaplenjeno više od 40 kilograma tog plemenitog metala. Zlato se na crnom tržištu veoma dobro kotira i u zemljama poput Švajcarske, Belgije, Holandije, Luksemburga, pa i Japana. Po iskustvima naših carinika, za ilegalne tokove zlatnog nakita više ne postoje jasno definisani putevi. Prošle godine je, na primer, na graničnom prelazu Gradina otkriveno više neprijavljenog zlata na izlazu nego na ulazu u zemlju. Carinici su zlato nalazili u svim oblicima: u prahu, listićima, polugama, preko lomljenog i pretopljenog, ali je najviše bilo nakita – od uobičajenog do luksuznih komada optočenih dragim kamenjem.

Takođe, sve što je vrednije od 100 evra, a stigne kopnom, vodom ili vazduhom na neki od 76 graničnih prelaza, carini se. U rekordnih 225 milijardi dinara, koliko je od početka godine u buyet prosledila Carina, prednjači naplata PDV-a pri uvozu.

Sve što se zapleni, prodaje se na javnim licitacijama koje organizuje Uprava carina, dok se devize za koje se sumnja da su stečene nelegalno, prosleđuju u buyet. Samo u protekle tri godine oduzeto je 13 miliona evra, prošle godine 4,5, a za svega nekoliko meseci ove godine milion evra, navode u Upravi carina.

Osim zaplena, akciza i uvoznog PDV-a, izvor prihoda su i carinske dažbine. Već četiri godine zaredom Carina beleži rast naplate. Taj podatak je još značajniji ako znamo da su u istom periodu carinske stope zbog procesa pridruživanja Evropskoj uniji, u proseku snižene više od 12 odsto.

D. Nikolić

Foto: Uprava carina