Откривамо ко је чувени криминолог који је први у Србији још 1922. почео да даје имена акцијама
НОВИ САД: „Аурора”, „Гром”, „Вихор”, „Скенер”, „Резач”, „Паралела”, „Армагедон” – нису називи неких видео игрица. Иза ових имена крију се неки од кодних назива полицијских акција истрага и хапшења криминалаца.
То су својеврсне шифре, такозвани полицијски жаргон, које инспектори користе приликом комуникације у свакодневном раду на одређеном случају.
Ове шифре се не бирају случајно. За разлику од западноевропских земаља у којима се имена акција шифрују компјутерски, српска полиција користи специфичности акције коју води. Акције служби за борбу против разних облика криминала, али и правосудни случајеви у многобројним аферама имају своја имена: некада маштовита и симболична, некада конкретна – и усмерена према врсти криминала који открива.
У западноевропским земљама имена се бирају случајном методом на рачунару. А како то ради српска полиција?
- Давање кодних назива акцијама уобичајен је поступак полицијских служби у готово целом свету, па ни ми нисмо изузетак - рекао је раније за “Дневник” бивши припадник Савезне државне безбедности Божидар Спасић. - Називе одређује углавном начелник или руководилац операције који непосредно с тимом ради на припреми хапшења и они су познати смо полицијски оперативцима. Имена се дају углавном на основу онога шта се жели том акцијом постићи, а настоји се да називи буду што ударнији.
Ове године највећа до сада изведена полицијска акција имала је кодне називе „Жича”, „Паралела” и „Рибница” и спроведена је средином априла на територији Краљева и Крушевца. У њој је учествовало више од 600 полицијских службеника, а разбијене су две организоване криминале групе, једна на територији Краљева, а друга у реону Београда. Осим дроге, луксузних аутомобила и сатова пронађено је и оружје дугих цеви, снајперска оптика, већа количина бомби и пиштоља, рекао је за РТС начелник службе за сузбијање криминала МУП-а Немања Ђуран.
Према његовим речима, за акцију кодног назива „Жича” користили су и Друго тужилаштво и Више јавно тужилаштво не из тог града баш из тог разлога да би то било у што већој тајности и да се анализом убистава, која су се догодила у prеthodnom периоду, дошло до података да је највише починилаца управо из Краљева.
Највећа акција у историји српске полиције, под оперативним називом „Сабља”, вероватно је крштена тако јер је имала за циљ да у корену сасече организовани криминал на овим просторима. „Сабља” је уследила 2003. године, после убиства тадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића.
Након „Сабље” покренута је и полицијска акција „Мрежа”. Име је симболизовало уплетеност канала кријумчарења цигарета током деведесетих година прошлог века.
Акција „Гром”, коју је полиција спровела у два наврата почетком и крајем децембра 2013. против дилера дроге асоцирала је на муњевиту акцију у којој је ухапшено неколико стотина нарко-дилера, док је „Аурора”, спроведена такође у два наврата и асоцира на зору, јутарње светло, па је и изведена у раним сатима.
Полицајци који „копају” по компјутерским подацима и папирима углавном „скенирају”, док инспектори и оперативци који јуре криминалце „секу” и „режу”. Претпоставља се да је по томе добила и једна од најопсежнијих акција у борби против корупције и финансијског криминала, у јавности позната као „Резач”, која је изведена крајем децембра 2015. године када је ухапшено 80 људи.
У акцији кодног имена „Балкански ратник” октобра 2009. године, у Уругвају је заплењена 2,1 тона кокаина. У операцији су учествовале полицијске службе Србије, Уругваја, Аргентине и САД, БИА, америчка агенција за сузбијање наркотика ДЕА... Назив „Балкански” је вероватно асоцирало на коловође криминалне групе окупљене око нарко-боса Дарка Шарића.
Једна од најдужих акција у Србији је „Армагедон” усмерена против педофила, а која асоцира на смак света и траје од 2010. године. Процењује се да је током акције „Армагедон” ухапшено више од 200 особа. Само прошле године МУП је поднео 81 кривичну пријаву протв 78 осумњичених за педофилију. Међу ухапшенима је било учитеља, свештеника, лекара, социјалних радника, „примерних комшија”, стараца... „Армагедон” је према Библији, место коначне битке током смака света, које се тумачи и у буквалном и у симболичном значењу.
Поменимо и акцију „Пиштољ”, у којој су ухапшена 22 радника НИС-а, који су били осумњичени да су на 15 бензинских станица, са пумпиних аутомата, са подешеним протоком створили вишак од чак 1.852.229 литара бензина. Служба за борбу против организованог криминала, смислила је назив акције као асоцијацију за штеловане точилице.
Акција „Вихор”, која у пренесеном значењу симболизује силовитост, покренута је после убиства полицијског генерала Радована Стојчића Bayе 1997. године, а односила се и на истраге још неких убијених полицијских функицонера. Полицијски „Вихор” и даље траје.
Криминалци понекад имају своје инсајдере у полицији па је због тога, сматрају стручњаци, добро дати неки неутралан назив акцији, да се не би могло предвидети кога надлежни истражују.
Почело од Рудолфа Арчибалда Рајса
Давање назива полицијским акцијама у Србији почело је 1921. године. Ову праксу код нас је увео швајцарски криминолог Рудолг Арчибалд Рајс којег многи сматрају родоначелником модерне српске полиције. Као први директор полицијске школе, Рајс је генерацијама ученика у Србији преносио своја искуства са Универзитета у Лозани.
МУП је спроводио и акцију „Гнев“, што асоцира на љутњу, револт, презир. У оквиру ове акције направљен списак безбедносно интересантних особа с територије читаве Србије, а њихова хапшења увелико су у току. Ова акција је трајног карактера и има задатак да свима стави до знања да у нашој земљи не могу да се баве криминалом.
За неколико месеци трајања ове акције ухапшено је на десетине дилера, заплењена је већа количина различитих врста наркотика, оружја и муниције. Готово да није прошао дан, а да неки криминалац са овог списка није завршио иза решетака.
У јесен 2009. извршен је велики удар на нарко-банде назван „Морава”: током једне ноћи похапшено је више од 650 дилера дроге.
- Не ради се по шаблону и не постоји шифрарник или списак имена акција. Полиција строго води рачуна да се једном коришћена шифра не понови у новој операцији. Међутим, ако је у питању наставак и реч је о истој групи и криминалном делу, онда се само добаје редни број. Свако откривање шифрованог имена значи да је операција проваљена и самим тим пропала. Уколико до тога дође морају се поново извршити све оперативне радње и дати нови код - указује Спасић.
М. Бозокин