Otkrivamo ko je čuveni kriminolog koji je prvi u Srbiji još 1922. počeo da daje imena akcijama

To su svojevrsne šifre, takozvani policijski žargon, koje inspektori koriste prilikom komunikacije u svakodnevnom radu na određenom slučaju.

Ove šifre se ne biraju slučajno. Za razliku od zapadnoevropskih zemalja u kojima se imena akcija šifruju kompjuterski, srpska policija koristi specifičnosti akcije koju vodi. Akcije službi za borbu protiv raznih oblika kriminala, ali i pravosudni slučajevi u mnogobrojnim aferama imaju svoja imena: nekada maštovita i simbolična, nekada konkretna – i usmerena prema vrsti kriminala koji otkriva.

U zapadnoevropskim zemljama imena se biraju slučajnom metodom na računaru. A kako to radi srpska policija? 

- Davanje kodnih naziva akcijama uobičajen je postupak policijskih službi u gotovo celom svetu, pa ni mi nismo izuzetak - rekao je ranije za “Dnevnik” bivši pripadnik Savezne državne bezbednosti Božidar Spasić. - Nazive određuje uglavnom načelnik ili rukovodilac operacije koji neposredno s timom radi na pripremi hapšenja i oni su poznati smo policijski operativcima. Imena se daju uglavnom na osnovu onoga šta se želi tom akcijom postići, a nastoji se da nazivi budu što udarniji. 

Ove godine najveća do sada izvedena policijska akcija imala je kodne nazive „Žiča”, „Paralela” i „Ribnica” i sprovedena je sredinom aprila na teritoriji Kraljeva i Kruševca. U njoj je učestvovalo više od 600 policijskih službenika, a razbijene su dve organizovane kriminale grupe, jedna na teritoriji Kraljeva, a druga u reonu Beograda. Osim droge, luksuznih automobila i satova pronađeno je i oružje dugih cevi, snajperska optika, veća količina bombi i pištolja, rekao je za RTS načelnik službe za suzbijanje kriminala MUP-a Nemanja Đuran.

Prema njegovim rečima, za akciju kodnog naziva „Žiča” koristili su i Drugo tužilaštvo i Više javno tužilaštvo ne iz tog grada baš iz tog razloga da bi to bilo u što većoj tajnosti i da se analizom ubistava, koja su se dogodila u prethodnom periodu, došlo do podataka da je najviše počinilaca upravo iz Kraljeva.

Najveća akcija u istoriji srpske policije, pod operativnim nazivom „Sablja”, verovatno je krštena tako jer je imala za cilj da u korenu saseče organizovani kriminal na ovim prostorima. „Sablja” je usledila 2003. godine, posle ubistva tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića.

Nakon „Sablje” pokrenuta je i policijska akcija „Mreža”. Ime je simbolizovalo upletenost kanala krijumčarenja cigareta tokom devedesetih godina prošlog veka.

Akcija „Grom”, koju je policija sprovela u dva navrata početkom i krajem decembra 2013. protiv dilera droge asocirala je na munjevitu akciju u kojoj je uhapšeno nekoliko stotina narko-dilera, dok je „Aurora”, sprovedena takođe u dva navrata i asocira na zoru, jutarnje svetlo, pa je i izvedena u ranim satima.

Policajci koji „kopaju” po kompjuterskim podacima i papirima uglavnom „skeniraju”, dok inspektori i operativci koji jure kriminalce „seku” i „režu”. Pretpostavlja se da je po tome dobila i jedna od najopsežnijih akcija u borbi protiv korupcije i finansijskog kriminala, u javnosti poznata kao „Rezač”, koja je izvedena krajem decembra 2015. godine kada je uhapšeno 80 ljudi.

U akciji kodnog imena „Balkanski ratnik” oktobra 2009. godine, u Urugvaju je zaplenjena 2,1 tona kokaina. U operaciji su učestvovale policijske službe Srbije, Urugvaja, Argentine i SAD, BIA, američka agencija za suzbijanje narkotika DEA... Naziv „Balkanski” je verovatno asociralo na kolovođe kriminalne grupe okupljene oko narko-bosa Darka Šarića.

Jedna od najdužih akcija u Srbiji je „Armagedon” usmerena protiv pedofila, a koja asocira na smak sveta i traje od 2010. godine. Procenjuje se da je tokom akcije „Armagedon” uhapšeno više od 200 osoba. Samo prošle godine MUP je podneo 81 krivičnu prijavu protv 78 osumnjičenih za pedofiliju. Među uhapšenima je bilo učitelja, sveštenika, lekara, socijalnih radnika, „primernih komšija”, staraca... „Armagedon” je prema Bibliji, mesto konačne bitke tokom smaka sveta, koje se tumači i u bukvalnom i u simboličnom značenju.

Pomenimo i akciju „Pištolj”, u kojoj su uhapšena 22 radnika NIS-a, koji su bili osumnjičeni da su na 15 benzinskih stanica, sa pumpinih automata, sa podešenim protokom stvorili višak od čak 1.852.229 litara benzina. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, smislila je naziv akcije kao asocijaciju za štelovane točilice.

Akcija „Vihor”, koja u prenesenom značenju simbolizuje silovitost, pokrenuta je posle ubistva policijskog generala Radovana Stojčića Baye 1997. godine, a odnosila se i na istrage još nekih ubijenih policijskih funkiconera. Policijski „Vihor” i dalje traje.

Kriminalci ponekad imaju svoje insajdere u policiji pa je zbog toga, smatraju stručnjaci, dobro dati neki neutralan naziv akciji, da se ne bi moglo predvideti koga nadležni istražuju.

Počelo od Rudolfa Arčibalda Rajsa

Davanje naziva policijskim akcijama u Srbiji počelo je 1921. godine.  Ovu praksu kod nas je uveo švajcarski kriminolog Rudolg Arčibald Rajs kojeg mnogi smatraju rodonačelnikom moderne srpske policije. Kao prvi direktor policijske škole, Rajs je generacijama učenika u Srbiji prenosio svoja iskustva sa Univerziteta u Lozani.

MUP je sprovodio i akciju „Gnev“, što asocira na ljutnju, revolt, prezir. U okviru ove akcije napravljen spisak bezbednosno interesantnih osoba s teritorije čitave Srbije, a njihova hapšenja uveliko su u toku. Ova akcija je trajnog karaktera i ima zadatak da svima stavi do znanja da u našoj zemlji ne mogu da se bave kriminalom.

Za nekoliko meseci trajanja ove akcije uhapšeno je na desetine dilera, zaplenjena je veća količina različitih vrsta narkotika, oružja i municije. Gotovo da nije prošao dan, a da neki kriminalac sa ovog spiska nije završio iza rešetaka.

U jesen 2009. izvršen je veliki udar na narko-bande nazvan „Morava”: tokom jedne noći pohapšeno je više od 650 dilera droge.

- Ne radi se po šablonu i ne postoji šifrarnik ili spisak imena akcija. Policija strogo vodi računa da se jednom korišćena šifra ne ponovi u novoj operaciji. Međutim, ako je u pitanju nastavak i reč je o istoj grupi i kriminalnom delu, onda se samo dobaje redni broj. Svako otkrivanje šifrovanog imena znači da je operacija provaljena i samim tim propala. Ukoliko do toga dođe moraju se ponovo izvršiti sve operativne radnje i dati novi kod - ukazuje Spasić.

M. Bozokin