Новосадски форензичари преокренули истрагу о убиству певачице
НОВИ САД: Главни окривљени за убиство певачице Јелене Крсмановић Марјановић, њен супруг Зоран, коме је одређен притвор до месец дана, а ухапшен је протеклог петка у својој кући у Борчи, тврди да је полиција ухапсила погрешног човека.
Ипак, после годину и по истраге, након што је она пронађена убијена лане 3. априла, дан након нестанка, на насипу у борчанском насељу Црвенка, истражни органи, али и Центар за форензичка истраживања из Новог Сада ,који је обављао многа истраживања и о томе интензивно обавештавао јавност, у последње време мисле другачије.
„У вези са случајем Јелене Крсмановић Марјановић нас су ангажовале њене две сестре и два брата, односно најближи крвни сродници, пошто нису били задовољни брзином којом се одвијала истрага коју су водили званични државни органи“, каже за Дневник директор поменутог центра Ненад Шипка.
Додаје да је њима привукао пажњу коментар који су френзичари изнели гостујући на једној телевизији у јуну ове године. Шипка је тада изнео да је његов тим сарадника, на основу стручних процена, дошао до закључка да њихова сестра није убијена на насипу.
„Одмах потом позвала нас је најмлађа жртвина сестра, Теодора Крсмановић. Рекао сам им да, с обзиром на то колико има доступних информација, ми из Центра за форензичка истраживања можемо урадити само делимичну реконструкцију, али да ћемо сигурно доћи до неких веродостојних резултата“, каже Шипка.
На том случају радили су два судска вештака, професора, доктора судске медицине, лекар анестезиолог, трасолог, водич паса Војске, двојица специјалиста за форензичку 3Д рекоснтрукцију уз још једног из иностранства, који тренутно важи за највећи ауторитет у региону у тој области, као и, у једном делу, доктор дечје психијатрије.
„Та наша реконструкација у договору с породицом Крсмановић није усмерена против иједне особе, лица, институције, већ покушавамо да дамо одговоре на питања „када, где и како”. Одговор на питање – „ко” могу дати само државни органи“, објашњава Ненад Шипка.
Каже да су још из дневне штампе уочили две важне реченице једног потенцијалног актера догађаја, а које су у једном тренутку определиле ток истраге.
„Наиме, готово комплетна истрага убиства је била сведена на анализу дешавања убиства на насипу. С једне стране, постојала је изјава супруга, који је рекао да су на насип он, Јелена и ћеркица дошли око 15 сати, да је Јелена брже отишла, попела се и кренула да трчи, те да ју је у једном тренутку изгубио из вида. Почетком априла ове године, мој тим и ја отишли смо на лице места и тамо смо одмах искључили да се случај десио на насипу. Иначе, при обради места нисмо били сами, увек је било макар на више стотина метара од нас било шетача, пецароша, бициклиста...“, прича Шипка.
Наш саговорник наводи да је један од кључних детаља који је каналисао ток истаге била информација која је процурила у јавност преко дневне штампе, да на насипу није пронађено много крви.
Шипка каже да је увидом у Јеленине повреде установљено да она није имала воду у плућима, а нађена је у води. Односно, имала је гранчицу у душнику, што је могло указати на то да је била животно активна и након свих тих повреда, та гранчица је могла доћи тамо само удисајем, али у плућима је било врло мало воде.
„Један од професора се децидирано изјаснио да је Јелена живела десетине минута од задавања повреда до бацања у канал, да никако није реч о сатима. Тачно време наступања смрти није било могуће утврдити. На основу промена на кожи и још неких показатеља, утврдили смо да је тело боравило у води више од три сата, а мање од три дана. највероватније ју је неко превезао у тепиху или нечем сличном, и то у хоризонталном положају, по траговима крви, али да би неко то урадио, морао је имати помоћ некога и пространо возило“, објашњава Шипка
„С обзиром на то да наши вештаци имају велико искуство у реконструкцији таквих догађаја и да нам је било познато да свака повреда по глави мора изазвати обилно крварење, обратили смо се сарадницима – специјалистима судске медицине. Такође, наш трасолог је нагласио да је на том месту у време догађаја, у априлу, морало доћи и до знатне појаве инсеката, односно мува и мрава, јер су они у то време већ активни, који би пронашли трагове и привукли пажњу истрази. Друга информација која нам је скренула пажњу је да су у току претраге коришћени пси трагачи. Резултати те претраге били су негативни те смо и на основу тога закључили да она није убијена на насипу“, истиче Ненад Шипка.
Наш саговорник каже да је тим добио информације и доказе које су бацали ново светло на догађај, али су потврђивали оно што су већ закључили.
„Видело се да је Јеленино тело било скроз покривено водом, врло лако се могло проћи поред тог места, а да се не примети леш. Та информација нам је била врло значајна и, када смо анализирали с нашим сарадником водичом паса из Војске Србије, сазнали смо да би се, уколико је тело више од сата у води, мирис развејао струјањем ваздуха те да га пас највероватније у таквој ситуацији не би пронашао, што нас је упутило на могућност да је злочин почињен дан раније него што се сматарало у званичној истрази“, прича наш саговорник.
Каже да је занимљиво то што нико није рекао да је видео Јелену на насипу сем њеног мужа. Наводи са су то све индиције које захтевају пажњу и које би требало проверити, али, наравно, не и докази.
„Такве инфорамције су нас упућивале да радимо свој форензички посао, а државни органи своју комплетну истрагу“, закључује Шипка.
М. Вујачић
