Novosadski forenzičari preokrenuli istragu o ubistvu pevačice

Ipak, posle godinu i po istrage, nakon što je ona pronađena ubijena lane 3. aprila, dan nakon nestanka, na nasipu u borčanskom naselju Crvenka, istražni organi, ali i Centar za forenzička istraživanja iz Novog Sada ,koji je obavljao mnoga istraživanja i o tome intenzivno obaveštavao javnost, u poslednje vreme misle drugačije.

„U vezi sa slučajem Jelene Krsmanović Marjanović nas su angažovale njene dve sestre i dva brata, odnosno najbliži krvni srodnici, pošto nisu bili zadovoljni brzinom kojom se odvijala istraga koju su vodili zvanični državni organi“, kaže za Dnevnik direktor pomenutog centra Nenad Šipka.

Dodaje da je njima privukao pažnju komentar koji su frenzičari  izneli gostujući na jednoj televiziji u junu ove godine.  Šipka je tada izneo da je njegov tim saradnika, na osnovu stručnih procena, došao do zaključka da njihova sestra nije ubijena na nasipu.

„Odmah potom pozvala nas je najmlađa žrtvina sestra, Teodora Krsmanović. Rekao sam im da, s obzirom na to koliko ima dostupnih informacija, mi iz Centra za forenzička istraživanja možemo uraditi samo delimičnu rekonstrukciju, ali da ćemo sigurno doći do nekih verodostojnih rezultata“, kaže Šipka.

Na tom slučaju radili su dva sudska veštaka, profesora, doktora sudske medicine, lekar anesteziolog, trasolog, vodič pasa Vojske, dvojica specijalista za forenzičku 3D rekosntrukciju uz još jednog iz inostranstva, koji trenutno važi za najveći autoritet u regionu u toj oblasti, kao i, u jednom delu, doktor dečje psihijatrije.

„Ta naša rekonstrukacija u dogovoru s porodicom Krsmanović nije usmerena protiv ijedne osobe, lica, institucije, već pokušavamo da damo odgovore na pitanja „kada, gde i kako”. Odgovor na pitanje – „ko” mogu dati samo državni organi“, objašnjava Nenad Šipka.

Kaže da su još iz dnevne štampe uočili dve važne rečenice jednog potencijalnog aktera događaja, a koje su u jednom trenutku opredelile tok istrage.

„Naime, gotovo kompletna istraga ubistva je bila svedena na analizu dešavanja ubistva na nasipu. S jedne strane, postojala je izjava supruga, koji je rekao da su na nasip on, Jelena i ćerkica došli oko 15 sati, da je Jelena brže otišla, popela se i krenula da trči, te da ju je u jednom trenutku izgubio iz vida. Početkom aprila ove godine, moj tim i ja otišli smo na lice mesta i tamo smo odmah isključili da se slučaj desio na nasipu. Inače, pri obradi mesta nismo bili sami, uvek je bilo makar na više stotina metara od nas bilo šetača, pecaroša, biciklista...“, priča Šipka.

Naš sagovornik navodi da je jedan od ključnih detalja koji je kanalisao tok istage bila informacija koja je procurila u javnost preko dnevne štampe, da na nasipu nije pronađeno mnogo krvi.

Šipka kaže da je uvidom u Jelenine povrede ustanovljeno da ona nije imala vodu u plućima, a nađena je u vodi. Odnosno, imala je grančicu u dušniku, što je moglo ukazati na to da je bila životno aktivna i nakon svih tih povreda, ta grančica je mogla doći tamo samo udisajem, ali u plućima je bilo vrlo malo vode.

„Jedan od profesora se decidirano izjasnio da je Jelena živela desetine minuta od zadavanja povreda do bacanja u kanal, da nikako nije reč o satima. Tačno vreme nastupanja smrti nije bilo moguće utvrditi. Na osnovu promena na koži i još nekih pokazatelja, utvrdili smo da je telo boravilo u vodi više od tri sata, a manje od tri dana. najverovatnije ju je neko prevezao u tepihu ili nečem sličnom, i to u horizontalnom položaju, po tragovima krvi, ali da bi neko to uradio, morao je imati pomoć nekoga i prostrano vozilo“, objašnjava Šipka

„S obzirom na to da naši veštaci imaju veliko iskustvo u rekonstrukciji takvih događaja i da nam je bilo poznato da svaka povreda po glavi mora izazvati obilno krvarenje, obratili smo se saradnicima – specijalistima sudske medicine. Takođe, naš trasolog je naglasio da je na tom mestu u vreme događaja, u aprilu, moralo doći i do znatne pojave insekata, odnosno muva i mrava, jer su oni u to vreme već aktivni, koji bi pronašli tragove i privukli pažnju istrazi. Druga informacija koja nam je skrenula pažnju je da su u toku pretrage korišćeni psi tragači. Rezultati te pretrage bili su negativni te smo i na osnovu toga zaključili da ona nije ubijena na nasipu“, ističe Nenad Šipka.

Naš sagovornik kaže da je tim dobio informacije i dokaze koje su bacali novo svetlo na događaj, ali su potvrđivali ono što su već zaključili.

„Videlo se da je Jelenino telo bilo skroz pokriveno vodom, vrlo lako se moglo proći pored tog mesta, a da se ne primeti leš. Ta informacija nam je bila vrlo značajna i, kada smo analizirali s našim saradnikom vodičom pasa iz Vojske Srbije, saznali smo da bi se, ukoliko je telo više od sata u vodi, miris razvejao strujanjem vazduha te da ga pas najverovatnije u takvoj situaciji ne bi pronašao, što nas je uputilo na mogućnost da je zločin počinjen dan ranije nego što se smataralo u zvaničnoj istrazi“, priča naš sagovornik.

Kaže da je zanimljivo to što niko nije rekao da je video Jelenu na nasipu sem njenog muža. Navodi sa su to sve indicije koje zahtevaju pažnju i koje bi trebalo proveriti, ali, naravno, ne i dokazi.

„Takve inforamcije su nas upućivale da radimo svoj forenzički posao, a državni organi svoju kompletnu istragu“, zaključuje Šipka.

M. Vujačić