КРИЈУМЧАРЕЊЕ НАФТЕ Због шверца црног злата Србија губи милионе евра
Шверцери дизел-горива и даље харају Дунавом. То се може закључити и после акције припадника МУП-а од пре два дана, када је ухапшен држављанин Украјине А. С. због постојања основа сумње да је извршио кривично дело кријумчарења.
С њим су осумњичена још двојица држављана Србије, против којих су поднете кривичне пријаве.
Њих тројица се терете да су у ноћи између 19. и 20. јула, у пограничној области на Дунаву код Богојева, из Хрватске у Србију прокријумчарили у танкеру око 575 тона нафте – евродизела да би избегли плаћање пореских и царинских дажбина.
Због шверца горива на Дунаву буџет Србије годишње губи више од 100 милиона евра. По неким подацима, годишње се заплени више хиљада литара горива, али је то мали проценат онога што се успе прошверцовати. Пловила на Дунаву се обично заустављају под окриљем ноћи, а онда шверцери почињу претакање горива у чамце с дуплим дном, канистере и металне буриће, одакле се гориво дистрибуира преко развијене сарадничке мреже дуж саме обале.
Бродови су веома захвални за кријумчарење јер постоје велики простори – бункери, који нису доступни у редовној контроли без извлачења пловила на суво.
На рекама се годинама најчешће шверцује управо бродско погонско дизел-гориво, које кријумчари купују директно с бродова у транзиту. Они раде у малим групама, али су изузетно организовани. Имају брзе чамце и специјалне барже за превоз дизела, па чак и специјалне цевоводе постављене на дну корита реке којим гориво пребацују с бродова на обалу. Користе радио и мобилну везу и помоћу те опреме лако могу да шпијунирају комуникацију Управе царина и МУП-а.
Страни бродови стално су на вези с локалцима да би уговорили примопредају. Нафта с барже точи се директно у цистерне. Ако се продају резерве, касније се послодавцу пријави већа потрошња, или наплати осигурање, кажу познаваоци прилика на Дунаву.
Бродски танкови су огромни, тако да су и количине горива које се на тај начин кријумчаре велике. Сваки брод поседује шему на којој је нацртано где су тачно танкови за пијаћу и отпадну воду, танкови за уље и за гориво, као и танкови који служе у случају продора воде на брод (они би увек требало да буду празни).
Једна од највећих акција спречавања шверца нафте на Дунаву била је управо пре нешто више од годину, када су цариници спречили кријумчарење десет тона нафте на Дунаву. Уз гориво, запленили су и баржу, као и чамац који ју је вукао. Како је тада навела Управа царина, кријумчарење нафте откривено је вишедневним осматрањем потеса реке у близини Сланкамена, где је уочен сумњиви чамац који је вукао баржу, те су кријумчари били приморани на то да чамац и баржу принудно зауставе у једном од канала на десној обали реке.
Две особе које су управљале кријумчарским чамцем, искочиле су из њега и побегле кроз шуму, остављајући за собом и чамац и баржу пуну горива, а цариници су потом запленили све што се затекло у речном каналу. Израчунато је да је укупна висина откривеног прекршаја око два милиона динара.
Осим редовне царинске контроле на речним граничним прелазима, годишње и до 50 бродова на Дунаву пролази кроз детаљну царинску контролу. Цариници бродове контролишу слично као и аутомобиле у путничком промету на граничном прелазу. Детаљна контрола бродова, осим увида у документацију, подразумева и отварање поклопаца на бродским танковима. То је једини начин да се утврди права количина горива јер се дешава да се посаде на разне начине довијају да би прикриле део горива намењен даљој продаји на црно.
Осим цариника, на речним прелазима присутна је и Гранична полиција, као и лучке власти. Они заједно детаљно прегледају пловила, уколико за то постоји неки индикатор. Такође, осим великих бродова, контролишу и приватне чамце на рекама. Иначе, сезона кријумчарења траје 24 сата током целе године.
Проблем за царину и полицију представља организована мрежа дојављивача који мобилним телефонима обавештавају групе на терену о проласку полицијских и царинских пловила дуж река. Познаваоци прилика кажу да се шверц нафте на Дунаву може спречити само бољом повезаношћу и заједничким акцијама свих служби – Тржишне инспекције, Граничне и Речне полиције, Безбедносно-информативне агенције БИА, као и Пореске управе.
Главни разлог за пораст кријумчарења црног злата је огроман профит који се остварује на разлици у цени. Таквим видом шверца „гусари с Дунава” држави отимају милионе динара јер тако стечен новац завршава у џеповима шверцера без плаћања пореза.
Д. Николић