KRIJUMČARENJE NAFTE Zbog šverca crnog zlata Srbija gubi milione evra
Šverceri dizel-goriva i dalje haraju Dunavom. To se može zaključiti i posle akcije pripadnika MUP-a od pre dva dana, kada je uhapšen državljanin Ukrajine A. S. zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo krijumčarenja.
S njim su osumnjičena još dvojica državljana Srbije, protiv kojih su podnete krivične prijave.
Njih trojica se terete da su u noći između 19. i 20. jula, u pograničnoj oblasti na Dunavu kod Bogojeva, iz Hrvatske u Srbiju prokrijumčarili u tankeru oko 575 tona nafte – evrodizela da bi izbegli plaćanje poreskih i carinskih dažbina.
Zbog šverca goriva na Dunavu budžet Srbije godišnje gubi više od 100 miliona evra. Po nekim podacima, godišnje se zapleni više hiljada litara goriva, ali je to mali procenat onoga što se uspe prošvercovati. Plovila na Dunavu se obično zaustavljaju pod okriljem noći, a onda šverceri počinju pretakanje goriva u čamce s duplim dnom, kanistere i metalne buriće, odakle se gorivo distribuira preko razvijene saradničke mreže duž same obale.
Brodovi su veoma zahvalni za krijumčarenje jer postoje veliki prostori – bunkeri, koji nisu dostupni u redovnoj kontroli bez izvlačenja plovila na suvo.
Na rekama se godinama najčešće švercuje upravo brodsko pogonsko dizel-gorivo, koje krijumčari kupuju direktno s brodova u tranzitu. Oni rade u malim grupama, ali su izuzetno organizovani. Imaju brze čamce i specijalne barže za prevoz dizela, pa čak i specijalne cevovode postavljene na dnu korita reke kojim gorivo prebacuju s brodova na obalu. Koriste radio i mobilnu vezu i pomoću te opreme lako mogu da špijuniraju komunikaciju Uprave carina i MUP-a.
Strani brodovi stalno su na vezi s lokalcima da bi ugovorili primopredaju. Nafta s barže toči se direktno u cisterne. Ako se prodaju rezerve, kasnije se poslodavcu prijavi veća potrošnja, ili naplati osiguranje, kažu poznavaoci prilika na Dunavu.
Brodski tankovi su ogromni, tako da su i količine goriva koje se na taj način krijumčare velike. Svaki brod poseduje šemu na kojoj je nacrtano gde su tačno tankovi za pijaću i otpadnu vodu, tankovi za ulje i za gorivo, kao i tankovi koji služe u slučaju prodora vode na brod (oni bi uvek trebalo da budu prazni).
Jedna od najvećih akcija sprečavanja šverca nafte na Dunavu bila je upravo pre nešto više od godinu, kada su carinici sprečili krijumčarenje deset tona nafte na Dunavu. Uz gorivo, zaplenili su i baržu, kao i čamac koji ju je vukao. Kako je tada navela Uprava carina, krijumčarenje nafte otkriveno je višednevnim osmatranjem potesa reke u blizini Slankamena, gde je uočen sumnjivi čamac koji je vukao baržu, te su krijumčari bili primorani na to da čamac i baržu prinudno zaustave u jednom od kanala na desnoj obali reke.
Dve osobe koje su upravljale krijumčarskim čamcem, iskočile su iz njega i pobegle kroz šumu, ostavljajući za sobom i čamac i baržu punu goriva, a carinici su potom zaplenili sve što se zateklo u rečnom kanalu. Izračunato je da je ukupna visina otkrivenog prekršaja oko dva miliona dinara.
Osim redovne carinske kontrole na rečnim graničnim prelazima, godišnje i do 50 brodova na Dunavu prolazi kroz detaljnu carinsku kontrolu. Carinici brodove kontrolišu slično kao i automobile u putničkom prometu na graničnom prelazu. Detaljna kontrola brodova, osim uvida u dokumentaciju, podrazumeva i otvaranje poklopaca na brodskim tankovima. To je jedini način da se utvrdi prava količina goriva jer se dešava da se posade na razne načine dovijaju da bi prikrile deo goriva namenjen daljoj prodaji na crno.
Osim carinika, na rečnim prelazima prisutna je i Granična policija, kao i lučke vlasti. Oni zajedno detaljno pregledaju plovila, ukoliko za to postoji neki indikator. Takođe, osim velikih brodova, kontrolišu i privatne čamce na rekama. Inače, sezona krijumčarenja traje 24 sata tokom cele godine.
Problem za carinu i policiju predstavlja organizovana mreža dojavljivača koji mobilnim telefonima obaveštavaju grupe na terenu o prolasku policijskih i carinskih plovila duž reka. Poznavaoci prilika kažu da se šverc nafte na Dunavu može sprečiti samo boljom povezanošću i zajedničkim akcijama svih službi – Tržišne inspekcije, Granične i Rečne policije, Bezbednosno-informativne agencije BIA, kao i Poreske uprave.
Glavni razlog za porast krijumčarenja crnog zlata je ogroman profit koji se ostvaruje na razlici u ceni. Takvim vidom šverca „gusari s Dunava” državi otimaju milione dinara jer tako stečen novac završava u džepovima švercera bez plaćanja poreza.
D. Nikolić