Градња затвора у Панчеву при крају, нови у Крагујевцу и Лесковцу

Камен темељац положен је последњег дана маја 2016. године и тада је најављено да ће његова градња бити завршена до краја 2017. Међутим, то се ипак није догодило па се очекује да нови панчевачки затвор прве „становнике” прими ове године. 

Постојећи панчевачки затвор је у категорији окружног и може примити 160 лица. Зграда је у самом центру града, у пешачкој зони, и датира из времена Марије Терезије. План је да се она преда Граду за музејски простор.

Будући затвор имаће статус Казнено-поправног завода и капацитет за 500 лица лишених слободе, односно 300 осуђеника и 200 притвореника. Гради се на десет хектара земљишта постојеће економије, која је у саставу Окружног затвора, и налази се на путу за Баваниште. Цео комплекс од 24.000 квадрата састоји се од седам зграда: две за смештај осуђеника, кухиње, управне зграде, пријавнице, зграде за посете и техничких просторија. Завод се гради у складу са савременим стандардима, највишим степеном обезбеђења и биће опремљен посебним техничким системом заштите. На улазу ће бити непробојна стакла, КД врата најновије генерације, тунел за скенирање ствари, као и просторије за ручни претрес. Цео комплекс биће ограђен периметарским системом заштите (укључује се сигнализација у случају угрожености), а објекат обезбеђен инфрацрвеним сензорима и с више стотина камера за видео-надзор.

Вредност изградње и опремања је 23 милиона евра, од чега Централна европска банка кредитира 18 милиона, а Србија суфинансира с пет.

Биће то други нови затвор, после „Падинске Скеле”, који је изграђен у последње две и по деценије.

По извештају Савета Европе за 2012. годину, Србија се нашла међу државама у којима постоји бројна затворска популација (стопа затварања је била 153,2), а осим тога је заузела прво место међу чланицама Савета Европе с великом густином насељености у затворима. Због тога је Влада Србије маја прошле године донела Стратегију за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција до 2020. године. Циљ Стратегије је, како се предочава у том документу, да се смањи густина насељености у заводима и број лица лишених слободе одржи на нивоу који омогућава извршење кривичних санкција у условима који одговарају међународиним стандардима. Тежи се и остваривању права лица лишених слободе у складу са законом и спровођење индивидуализованих програма третмана да би се остварила сврха кажњавања и постигла успешна реинтеграција осуђених лица.

Акциони план за спровођење Стратегије предвиђа низ мера, између осталог и повећање смештајних капацитета и побољшање услова у затворима. Стратегија предвиђа изградњу пет нових затвор: у Панчеву, Крагујевцу и Лесковцу, као и нове (пријемне) објекте у Нишу и Сремској Митровици.

Стратегијом је предвиђено да до краја ове године буде завршена реконструкција смештајних капацитета и изградња новог павиљона у Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу, за смештај 300 осуђеница.

Током 2019. године у плану је изградња новог затворског комплекса у Каргујевцу за смештај 400 осуђеника, реконструкција смештајних капацитета у Окружном затвору Београд и изградња и реконструкција смештајних капацитета у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици.

Стратегијом је предвиђено да до краја 2020. године буде завршена и изградња и реконструкција смештајних капацитета у Казнено-поправном заводу „Забела” у Пожаревацу, као и изградња новог објеката за смештај 200 осуђених лица у окружном затвору у Лесковцу.

Последња стратегија примењивана је од 2010. до 2015. године, када је број затвореника смањен. Савет Европе је у извештају из 2016. указао на то да је Србија десета у Европи по пренатрпаности затвора, а међу првима по смртности затвореника. У Србији тренутно има око 10.900 осуђеника и притвореника, а 9.600 места. Од 2003. до 2010. године број затвореника се сваке године увећавао десет одсто па је нарастао више него дупло, у једном тренутку чак до 11.500.

У новој стратегији планиране су следеће акције: спровођење мера за обезбеђење присуства окривљеног, ефикасније спровођење програма напретка затворског третмана, даљи развој система алтернативних санкција, условни отпуст и повећање смештајних капацитета и побољшање услова живота затвореника.

Новим мерама није предвиђена амнестија. На основу Закона о амнестији, с краја 2012. године пуштено је 1.228 осуђеника, 2013. – 1.221, 2014. године 282, а 2015. амнестирано је 49 људи.

За смањење броја затвореника заслужна је и све већа примена условног отпуста након издржавања дела казне. Тако је 2012. условно отпуштено 600 осуђеника, док је 2015. отпуштен још 1.581.

Највеће растерећење затвора, осим амнестијом, остварено је доношењем и применом Закона о алтернативним санкцијама из 2010. и одредбе о кућном притвору од 2011, као и отварањем новоизграђеног затвора у Падинској Скели капацитета око 450 осуђеника.

Пре тога, 2010. је завршен Специјални затвор у пожаревачкој „Забели”, предвиђен за осуђене вође организованих криминалних група. Реконструкцијом је добијено 180 места у старом затвору у Падинској Скели и 50 места у Окружном затвору у Суботици, а у Васпитно-поправном дому у Крушевцу изграђени су нови капацитети за смештај 180 малолетника.

У стратегији се не наводи колико ће новца бити потребно за све што је планирано. Закључује се да је неопходно „у оквиру расположивих средстава” обезбедити паре, као и да ће бити „прерасподеле новца у складу с приоритетима”. Да Влада очекује паре из иностранства види се из следеће реченице: „За успешно спровођење стратегије велики значај има подршка међународне заједнице, посебно ОЕБС-а, Европске комисије, Савета Европе, Светске банке и других организација”. Да затвори нису јефтини, говори и то што је изградња новог објекта у Падинској Скели коштала око десет милиона евра.

Иначе, по подацима, један затвореник дневно кошта Србију 19,38 евра, што је далеко испод европског просека од 45 евра и много мање од развијених земља, као што је Шведска, у којој се издваја невероватних 354 евра дневно. Садашњи број осуђеника и притвореника Србију годишње кошта 76 милиона евра.

М. Бозокин