(ВИДЕО) ИЗГЛЕДА КАО МАНЕКЕНКА А ВОЗИ ТРАКТОР И ЦЕПА ДРВА Јовани (26) некада теже шминкање него грабљење ливаде
Јована се не либи пољопривредних послова, а то радо истиче и на Инстаграму. Она није обична девојка, високо је образована, изгледа као манекенка а радо вози трактор, цепа дрва и купи сено.
Јована Парлић из Републике Српске, тачније из Соколца једна је од ретких инфлуенсерки која показује реалну слику живота. Иако изгледа као манекенка, путује и у свој живот уноси дозу луксуза, не либи се да покаже и другу страну - живот на селу и рад на сеоским пословима.
Јована има 26 година и по занимању је дипломирани социолог-социјални радник, тренутно је на другом циклусу студија - мастер студије, у Бања Луци. Студира Савремени социјални рад са децом и породицом. Своју љубав према шминкању претворила је у посао па се уз студије бави и професионалним шминкањем, а у летњој сезони је посвећена пољопривреди.
Иако се многи изненаде када је виде на трактору или на њиви, па чак и у "мушким" пословима као што су цепање дрва, Јована на такве ствари гледа из другог угла.
"Родне поделе су људи измислили, не постоје мушки или женски послови. Некад ми је теже 5 часова шминкати, него грабити ливаде. До преузимања таквих послова дошло је из потребе. На пример, била су ми неопходна дрва, отишла сам и исцепала онолико колико ми је требало. Исто тако, био нам је потребан сезонски возач трактора, нисмо могли наћи сталног радника и ја сам ту ускочила", рекла је Јована и додала да "живот није Инстаграм", али ево шта јесте:
Вожња трактора и други сеоски послови захтевају доста физичке снаге, а иако је Јована ипак од "ситнијих" жена, њена воља и упорност су дефинитивно оно што побеђује.
"Вожња трактора, као и други физички послови захтевају вољу за обављање тих послова. Када имате вољу и жељу, ништа није тешко", рекла је и онда нам објаснила да је на селу мајка њеног дечка и да ту долази како би њој помогла.
Будућа снајка се не либи сеоских послова, чак их и истиче али сматра да би јој живот на селу ускратио неке друге ствари које данас себи може да приушти.
"Да живим на селу сигурно да не бих могла да путујем, увек мора неко остати да се брине о животињама. Село захтева свакодневан рад, дисциплину, али није то толико тешко. Бар данас постоје пољопривредне машине које обављају најтежи део посла. Мислим да село има више доброг, него лошег. Здрава храна, чист ваздух, физичка активност, као и живот без свакодневних стресних ситуација је најбоља ствар коју нуди село, а шта нам више треба?", каже Јована и додаје:
"Баланс је природан и спонтан, не трудим се. Волим село и када немам неких послова, идем да шетам по шуми. Осећам се добро у природи."
"Мени, заиста, није важно како ме други људи виде. То не зависи од мене и мог начина живота. Никада се нисам трудила да испуним туђа очекивања. Данас није модерно радити сеоске послове, апсолутно се не уклапам у друштвене стандарде", рекла је.