Gradnja zatvora u Pančevu pri kraju, novi u Kragujevcu i Leskovcu

Kamen temeljac položen je poslednjeg dana maja 2016. godine i tada je najavljeno da će njegova gradnja biti završena do kraja 2017. Međutim, to se ipak nije dogodilo pa se očekuje da novi pančevački zatvor prve „stanovnike” primi ove godine. 

Postojeći pančevački zatvor je u kategoriji okružnog i može primiti 160 lica. Zgrada je u samom centru grada, u pešačkoj zoni, i datira iz vremena Marije Terezije. Plan je da se ona preda Gradu za muzejski prostor.

Budući zatvor imaće status Kazneno-popravnog zavoda i kapacitet za 500 lica lišenih slobode, odnosno 300 osuđenika i 200 pritvorenika. Gradi se na deset hektara zemljišta postojeće ekonomije, koja je u sastavu Okružnog zatvora, i nalazi se na putu za Bavanište. Ceo kompleks od 24.000 kvadrata sastoji se od sedam zgrada: dve za smeštaj osuđenika, kuhinje, upravne zgrade, prijavnice, zgrade za posete i tehničkih prostorija. Zavod se gradi u skladu sa savremenim standardima, najvišim stepenom obezbeđenja i biće opremljen posebnim tehničkim sistemom zaštite. Na ulazu će biti neprobojna stakla, KD vrata najnovije generacije, tunel za skeniranje stvari, kao i prostorije za ručni pretres. Ceo kompleks biće ograđen perimetarskim sistemom zaštite (uključuje se signalizacija u slučaju ugroženosti), a objekat obezbeđen infracrvenim senzorima i s više stotina kamera za video-nadzor.

Vrednost izgradnje i opremanja je 23 miliona evra, od čega Centralna evropska banka kreditira 18 miliona, a Srbija sufinansira s pet.

Biće to drugi novi zatvor, posle „Padinske Skele”, koji je izgrađen u poslednje dve i po decenije.

Po izveštaju Saveta Evrope za 2012. godinu, Srbija se našla među državama u kojima postoji brojna zatvorska populacija (stopa zatvaranja je bila 153,2), a osim toga je zauzela prvo mesto među članicama Saveta Evrope s velikom gustinom naseljenosti u zatvorima. Zbog toga je Vlada Srbije maja prošle godine donela Strategiju za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija do 2020. godine. Cilj Strategije je, kako se predočava u tom dokumentu, da se smanji gustina naseljenosti u zavodima i broj lica lišenih slobode održi na nivou koji omogućava izvršenje krivičnih sankcija u uslovima koji odgovaraju međunarodinim standardima. Teži se i ostvarivanju prava lica lišenih slobode u skladu sa zakonom i sprovođenje individualizovanih programa tretmana da bi se ostvarila svrha kažnjavanja i postigla uspešna reintegracija osuđenih lica.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije predviđa niz mera, između ostalog i povećanje smeštajnih kapaciteta i poboljšanje uslova u zatvorima. Strategija predviđa izgradnju pet novih zatvor: u Pančevu, Kragujevcu i Leskovcu, kao i nove (prijemne) objekte u Nišu i Sremskoj Mitrovici.

Strategijom je predviđeno da do kraja ove godine bude završena rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta i izgradnja novog paviljona u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, za smeštaj 300 osuđenica.

Tokom 2019. godine u planu je izgradnja novog zatvorskog kompleksa u Kargujevcu za smeštaj 400 osuđenika, rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u Okružnom zatvoru Beograd i izgradnja i rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici.

Strategijom je predviđeno da do kraja 2020. godine bude završena i izgradnja i rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u Kazneno-popravnom zavodu „Zabela” u Požarevacu, kao i izgradnja novog objekata za smeštaj 200 osuđenih lica u okružnom zatvoru u Leskovcu.

Poslednja strategija primenjivana je od 2010. do 2015. godine, kada je broj zatvorenika smanjen. Savet Evrope je u izveštaju iz 2016. ukazao na to da je Srbija deseta u Evropi po prenatrpanosti zatvora, a među prvima po smrtnosti zatvorenika. U Srbiji trenutno ima oko 10.900 osuđenika i pritvorenika, a 9.600 mesta. Od 2003. do 2010. godine broj zatvorenika se svake godine uvećavao deset odsto pa je narastao više nego duplo, u jednom trenutku čak do 11.500.

U novoj strategiji planirane su sledeće akcije: sprovođenje mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog, efikasnije sprovođenje programa napretka zatvorskog tretmana, dalji razvoj sistema alternativnih sankcija, uslovni otpust i povećanje smeštajnih kapaciteta i poboljšanje uslova života zatvorenika.

Novim merama nije predviđena amnestija. Na osnovu Zakona o amnestiji, s kraja 2012. godine pušteno je 1.228 osuđenika, 2013. – 1.221, 2014. godine 282, a 2015. amnestirano je 49 ljudi.

Za smanjenje broja zatvorenika zaslužna je i sve veća primena uslovnog otpusta nakon izdržavanja dela kazne. Tako je 2012. uslovno otpušteno 600 osuđenika, dok je 2015. otpušten još 1.581.

Najveće rasterećenje zatvora, osim amnestijom, ostvareno je donošenjem i primenom Zakona o alternativnim sankcijama iz 2010. i odredbe o kućnom pritvoru od 2011, kao i otvaranjem novoizgrađenog zatvora u Padinskoj Skeli kapaciteta oko 450 osuđenika.

Pre toga, 2010. je završen Specijalni zatvor u požarevačkoj „Zabeli”, predviđen za osuđene vođe organizovanih kriminalnih grupa. Rekonstrukcijom je dobijeno 180 mesta u starom zatvoru u Padinskoj Skeli i 50 mesta u Okružnom zatvoru u Subotici, a u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu izgrađeni su novi kapaciteti za smeštaj 180 maloletnika.

U strategiji se ne navodi koliko će novca biti potrebno za sve što je planirano. Zaključuje se da je neophodno „u okviru raspoloživih sredstava” obezbediti pare, kao i da će biti „preraspodele novca u skladu s prioritetima”. Da Vlada očekuje pare iz inostranstva vidi se iz sledeće rečenice: „Za uspešno sprovođenje strategije veliki značaj ima podrška međunarodne zajednice, posebno OEBS-a, Evropske komisije, Saveta Evrope, Svetske banke i drugih organizacija”. Da zatvori nisu jeftini, govori i to što je izgradnja novog objekta u Padinskoj Skeli koštala oko deset miliona evra.

Inače, po podacima, jedan zatvorenik dnevno košta Srbiju 19,38 evra, što je daleko ispod evropskog proseka od 45 evra i mnogo manje od razvijenih zemlja, kao što je Švedska, u kojoj se izdvaja neverovatnih 354 evra dnevno. Sadašnji broj osuđenika i pritvorenika Srbiju godišnje košta 76 miliona evra.

M. Bozokin