Ембарго.рс: Мућке у јавним набавкама вредним 11,5 милиона евра!
Државни ревизор у контроли пословања београдског јавног предузећа Градска чистоћа за 2011.годину утврдио је да су у јавним набавкама учинили мућке у вредности 11,5 милиона евра!?!
Ревизор је непобитно утврдио да је толика вредност јавних набавки које су спроведене супротно одредбама Закона о јавним набавкама, објавио је Embargo.rs. Никоме то није сметало, како се радило. Понајмање ондашњем градоначелнику Драгану Ђиласу, јер је изгледа све то он аминовао и дириговао? Чуди само што је држава остала нема и слепа на све што је написао и потписао ДРИ! И ником ништа до данашњег дана.
Никоме због тога није фалила длака са главе, осим ако се изузме неколико притворских дана директора Александра Стаменковића, али за мућке са уградњом подземних контејнера…
Извештаји које је Државни ревизор правио о свим малверазцијама у београдским јавним предузећима у време владавине Драгана Ђиласа, само су служили за предмет спрдње и подсмеха, интерних „ владајућих жутих“ препуцавања – уместо да буду дебела тема истражних радњи надлежних државних органа!?
Налази ДРИ били су третирани по систему „ трла баба лан, да јој прође дан“, а то се најбоље види по извештају који је сачињен 2012.године, а односи се на пословање Градске чистоће! И шта је урађено после контроле ревизора и налаза „ хиљаду и једне пословне мућке“? Ништа. Као што ништа није санкционисано и у другим предузећима, градским секретаријатима и другим органима власти у Београду! Све је то „ Куриров Ђитлер снагом ондашњег ловаторског ауторитета покривао и спречавао државне органе да раде свој посао“…
И није уопште случајно, пише Embargo.rs, што је тема ревизорске контроле била баш Градска чистоћа, у којој је годинама пре тога на њеном челу био директор Александар Стаменковић, Ђиласова десна рука у финансијским малверзацијама. Као награду за „ добро обављење мућке“, бивши директор Градске чистоће, Александар Стаменковић, добио је место у Извршном одбору Демократске странке, као човек од његовог највишег поверења …
У свом извештају ДРИ је посебно навео неколико изразито муљаторских ставки из ондашњег пословања Градске чистоће: а то су набавке горива од НИС-а Нови Сад у вредности од око 350 милиона динара, док су остале мућке у јавним набавкама биле вредности око 500 милиона динара! И кад се томе додају и оне куповине у којима уопште није спроведен поступак јавних набавки, онда се дође до цифре од 11,5 милиона евра, наравно у динарској противвредности ( извештај ДРИ је рађен у децембру 2012.).
Осим директних кршења прописа, руководство Градске чистоће је избегавало да своје финансијске извештаје шаље надлежним финансијским институцијама у земљи, као што је такође избегавало да постави интерну ревизију пословања у фирми!?
Осим ових „великих као кућа“ прекршаја који нису санкционисани, руководство ( читај директор Стаменковић, прим.аут.) је море других ствари радило (не)намерно погрешно и на штету фирме и њеног оснивача: тако су од 2008.па до 2011.године запошљавали на радна места, за која је био предвиђен VII степен стручне спреме ( факултет), са ИВ степеном стручне спреме?! Не крије ли се у овим случајевима „жуто“ партијско запошљавање?
"Градска чистоћа је у том периоду била огрезла у самовољи, бахатом руковођењу у коме је све одлучивао један човек у договору са оним што је седео у Старом двору и глумио најбогатијег Србина",тврди саговорник Ембарга из Градске чистоће.
"Ваљда је тај мисилио и да је најпаметнији, кад је већ веровао да је најбогатији…Њега је слепо слушао директор Стаменковић, не водећи више рачуна о потребама фирме и њених радника: није исплаћивао за рекреативни одмор, нити је динара давао за јубиларне награде, али је зато по наређењу опет од „оног горе“, плаћао шаком и капом неке друге раднике, као што је случај са фирмом САТ и ко зна киме све још…"
Да је јавашлук годинама владао у овој фирми, доказ су бројни документовани налази ревизора, као што су:
Непостојање правилника о вођењу трошкова репрезентације, што је отварало врата бахаћењу руководства без икакве одговорности и контроле…
За неверовати је, да није ни постојао правилник нити о потрошњи горива, као основног средства за рад возила једне овакве комуналне фирме!? Ревизор зато није био у могућности да утврди да ли је стварно за потребе посла потрошено горива у вредности од 342.475.000 динара? Да ли то значи да је гориво трошио колико је и како хтео? Па где то још има? Нема нигде. Пардон, било је само у „Ђиласовом Београду“!!!!
Прекорачени су сви трошкови, од оних транспортних до оних који су се водили као „ трошкови осталих услуга“ који су приказани у износу до 852 милиона динара за 2011.годину! Прекорачени су за скоро 27 милиона динара! И опет без доказа ушта су утрошени… Такође и остали „ нематеријални трошкови“ који су по налазу ревизора приказани са 102 милиона динара, премашени су за чак 56 милиона динара од предвиђених?!
У оваквој фирми је стварно било лепо бити директор: сам све одлучујеш, радиш шта хоћеш и трошиш колико хоћеш… Само, ипак по наређењу „ шефа одозго“… Због кога је на крају овог „ бајковитог расипања државних пара“ директор морао да бежи преко баре!
Е. Е.