Embargo.rs: Mućke  u javnim nabavkama vrednim 11,5 miliona evra!

Revizor je nepobitno utvrdio da je tolika vrednost javnih nabavki koje su sprovedene suprotno odredbama Zakona o javnim nabavkama, objavio je Embargo.rs. Nikome to nije smetalo, kako se radilo. Ponajmanje ondašnjem gradonačelniku Draganu Đilasu, jer  je izgleda sve to on aminovao i dirigovao? Čudi samo što je država ostala nema i slepa na sve što je napisao i potpisao DRI! I nikom ništa do današnjeg dana.

Nikome zbog toga nije falila dlaka sa glave, osim ako se izuzme nekoliko pritvorskih dana direktora  Aleksandra Stamenkovića, ali za  mućke sa ugradnjom podzemnih kontejnera…

Izveštaji koje je Državni revizor pravio o svim malverazcijama u beogradskim javnim preduzećima u vreme vladavine Dragana Đilasa, samo su služili za predmet sprdnje i podsmeha, internih „ vladajućih žutih“ prepucavanja – umesto da budu debela tema istražnih radnji nadležnih državnih organa!?

Nalazi DRI bili su tretirani po sistemu „ trla baba lan, da joj prođe dan“, a to se najbolje vidi po  izveštaju koji je sačinjen 2012.godine, a odnosi se na poslovanje Gradske čistoće! I šta je urađeno posle kontrole revizora i nalaza „ hiljadu i jedne  poslovne mućke“? Ništa. Kao što ništa nije sankcionisano i u drugim preduzećima, gradskim sekretarijatima i drugim organima vlasti u Beogradu! Sve je to „ Kurirov Đitler snagom ondašnjeg lovatorskog autoriteta pokrivao i sprečavao državne organe da rade svoj posao“…

I nije uopšte  slučajno, piše Embargo.rs, što je  tema revizorske kontrole bila baš Gradska čistoća,  u kojoj je godinama pre toga  na njenom  čelu bio direktor Aleksandar Stamenković, Đilasova desna ruka u finansijskim malverzacijama. Kao nagradu za „ dobro obavljenje mućke“, bivši direktor Gradske  čistoće, Aleksandar Stamenković, dobio je mesto u Izvršnom odboru Demokratske stranke, kao čovek od njegovog najvišeg poverenja …

U svom izveštaju DRI je posebno naveo nekoliko izrazito muljatorskih stavki iz ondašnjeg poslovanja Gradske čistoće: a to su nabavke goriva od NIS-a Novi Sad u vrednosti od oko 350 miliona dinara, dok su ostale mućke u javnim nabavkama  bile vrednosti oko 500 miliona dinara! I kad se tome dodaju i one kupovine  u kojima uopšte nije sproveden postupak javnih nabavki, onda se dođe do cifre od 11,5 miliona evra, naravno u dinarskoj protivvrednosti ( izveštaj DRI je rađen  u decembru 2012.).

Osim direktnih kršenja propisa, rukovodstvo Gradske čistoće je izbegavalo da svoje finansijske izveštaje  šalje nadležnim finansijskim institucijama u zemlji, kao što je takođe  izbegavalo da postavi internu reviziju poslovanja u firmi!?

Osim ovih  „velikih kao kuća“ prekršaja koji nisu sankcionisani, rukovodstvo ( čitaj direktor Stamenković, prim.aut.) je more drugih stvari radilo (ne)namerno pogrešno i na štetu firme i njenog osnivača: tako su od 2008.pa do 2011.godine  zapošljavali na radna mesta, za koja je bio predviđen  VII stepen stručne  spreme ( fakultet), sa IV stepenom stručne spreme?! Ne krije li se u ovim slučajevima „žuto“ partijsko zapošljavanje?

"Gradska čistoća je u tom periodu bila ogrezla u samovolji, bahatom rukovođenju u kome je sve odlučivao jedan čovek u dogovoru sa onim što je sedeo u Starom dvoru i glumio najbogatijeg Srbina",tvrdi sagovornik Embarga iz Gradske čistoće.

"Valjda je taj misilio i da je najpametniji, kad je već verovao da je najbogatiji…Njega je slepo slušao direktor Stamenković, ne vodeći više računa o potrebama firme i njenih radnika: nije isplaćivao  za rekreativni odmor, niti je dinara davao za jubilarne nagrade, ali je zato po naređenju opet od „onog gore“, plaćao šakom i kapom neke druge radnike, kao što je slučaj sa firmom SAT i ko zna kime sve još…"

Da je javašluk godinama vladao u ovoj firmi,  dokaz su brojni dokumentovani nalazi revizora, kao što su:

Nepostojanje pravilnika o vođenju troškova reprezentacije, što je otvaralo vrata bahaćenju rukovodstva bez ikakve odgovornosti i kontrole…

Za neverovati  je, da nije ni postojao pravilnik  niti o potrošnji goriva, kao osnovnog sredstva za rad  vozila jedne ovakve komunalne firme!? Revizor  zato nije bio u mogućnosti da utvrdi da li je stvarno za potrebe posla potrošeno goriva u vrednosti od 342.475.000 dinara?  Da li to znači da je gorivo trošio koliko je i kako hteo? Pa gde to još ima? Nema nigde.  Pardon, bilo je samo u „Đilasovom Beogradu“!!!!

Prekoračeni su svi troškovi, od onih transportnih do  onih koji su se vodili kao „ troškovi ostalih usluga“ koji su prikazani u iznosu do 852 miliona dinara za 2011.godinu! Prekoračeni su za skoro 27 miliona dinara! I opet bez dokaza ušta su utrošeni… Takođe i ostali „ nematerijalni troškovi“ koji su po nalazu revizora prikazani sa 102 miliona dinara, premašeni su za čak  56 miliona dinara od predviđenih?!

U ovakvoj firmi je stvarno bilo lepo biti direktor: sam sve odlučuješ, radiš šta hoćeš i trošiš koliko hoćeš… Samo, ipak po naređenju „ šefa odozgo“… Zbog koga je na kraju ovog „ bajkovitog rasipanja državnih para“  direktor morao da beži preko bare!

E. E.