Без плаћене новчане казне нема возачке дозволе
Две године од ступања на снагу Закона о прекршајима, Влада Србије усвојила је Предлог закона о његовим изменама и допунама. Закон о прекшајима значајно је реформисао прекршајно право
јер је увео битне новине, између осталог, институт прекршајног налога, као и јединствени регистар прекшајних санкција и неплаћених новчаних казни јер се указала потреба за увођењем система контроле наплате новчаних казни који није био у довољној мери присутан, као и бројни други институти. Детаљније је уређена прекршајна одговорност правних лица, затим прекршајна санкција, начела прекршајног поступка у делу о терету доказивања и употребе језика у поступку... Током досадашње готово двогодишње примене Закона о прекршајима новине су показале значајне резултате. Од почетка његове примене Саобраћајна полиција издала је укупно 1.123.364 прекршајних налога, по основу којих је укупно добровољно плаћен износ од 16,7 милиона евра. Када се узме у обзир да су те казне плаћене у најкраћем року, без вођења судских поступака, уз минималне трошкове у вези с издавањем прекршајних налога, види се значај новог Закона о прекршајима.
Међутим, двогодишња пракса указала је и на потребу унапређења одређених одредаба Закона о прекршајима, у циљу још сврсисходнијег, ефикаснијег и економичнијег поступка. На основу статистичких података овлашћених подносилаца захтва за покретање прекршајног поступка, посебно Саобраћајне полиције и Комуналне полиције за град Београд, као и прекршајних судова, утврђена је потреба да се одређени број одредби вежећег закона измени или допуни. Такође, указала се и потреба да даљим унапређивањем одредаба Закона о достављању, о прекршајном налогу, због чега је Влада Србија усвојила Предлог закона о изменама и допунама Закона о прекршајима и упутила га посланицима Скупштине Србије на усвајање по хитном поступку.
Једна од битних измена Закона о прекршајима је и последица уписа у регистар новчаних казни. У сврху наплате изречене новчане казне, трошкова поступка и других досуђених новчаних износа који су евидентирани у регистру новчаних казни, кажњеном лицу се, док у потпуности не измири дуговање, неће дозволити издавање возачке и пробне возачке довзоле, издавање потврде о регистрацији, саобраћајне дозволе, регистарских таблица и регистрационе налепнице, потврде о привременој регистрацији, затим ођава возила. Посебним законом може се предвидети и привремено ускраћивање издавања или продужења важности других дозвола и докумената. У исто време, дужницима се не може ускратити издавање или продужење важности дозвола и докумената којим би се угрозило остваривање Уставом гарантованих људских и мањинских права, здравље и безбедност људи, животна средина или имовина већег обима.
Измена је и да ће прекрашајни налог стећи својство извршности протоком рока од дана уручења, а не издавања, као што је то сада. Новина је и да пресудом којом усваја споразум о признавању суд окривљеног оглашава одговорним и изриче му казну, односно другу прекршајну санкцију, и одлучује о осталим питањима предвиђеним у споразуму о признавању. Сада је прописано да, када решење о усвајању споразума постане правоснажно, суд без одлагања доноси пресуду.
Љ. Малешевић
Споразум о признавању прекршаја
Уместо решења, предлаже се одлука о споразуму о признању прекршаја. Суд ће пресудом усвојити споразум о признању ако утврди да је окривљени свесно и добровољно признао прекршај, односно прекршаје који су предмет захтева, и да је искључена могућност признања окривљеног у заблуди, да је споразум у складу са Законом о прекршајима, да је окривљени потпуно свестан свих последица закљученог споразума, да споразумом о признању нису повређена права оштећеног. У том делу брише се противљење оштећеног разлозима правичности.