АКС: Неприхватљив начин враћања судских пошиљки

Разлог је Технолошко упутство за  достављање пошиљки у судским и управним поступцима, којим  је регулисано, поред осталог, да се ова важна службена пошта, након само једног покушаја доставе, аутоматски враћа  пошиљаоцу где год да је, без могућности преузимања писма у пошти  у року пет дана, што је било устаљена пракса.

Адвокати, наиме, сматрају да начини доставе регулисани Технолошким упутством у пракси  могу бити у супротности  с нормама  процесних закона који  регулишу достављање ове врсте пошиљки: Закоником о кривичном поступку  у кривичним   поступцима, Законом о парничном поступку у парничним поступцима,  Законом о прекршајима у прекршајним поступцима, Законом о извршењу и обезбеђењу у извршним поступцима , а Законом о општем управном поступку у управним поступцима, те указују  да се закони   не могу  мењати технолошким упутствима, као и да су такве измене у супротности  са   хијерархијом правних аката прописаном  Уставом Србије 

Осим тога, како „Дневник“ сазнаје,  Управни одбор Адвокатске коморе Србије одлучио је да поднесе  тужбу  за утврђивање ништавости уговора закљученог између Високог савета судства и ЈП „Пошта Србије“ на основу ког је то јавно предузеће донело спорно Технолошко упутство и примењује га од  јуна 2017. године.

Правило које се, у крајњем, успоставља Технолошким  упутством,  да је неко писмо у судским и управним поступцима достављено  грађанима и правним лицима, односно  њиховим адвокатима, самим тим што  је послато, а без обзира да ли је до њих стигло, „може умногоме представљати проблем за заштиту људских права у Србији, посебно права на правично и фер суђење“, указала  је раније Адвокатска комора Србије .

Већ пола године адвокати  указују на проблеме у вези с доставом судских пошиљики по овом Технолошком упутству, али без  ефекта. Тако је  још  пре неколико месеци  адвокат Владимир Гајић, председник једног од два крила   Адвокатске комора Београда,  упутио допис  председницима Високог савета судства и Државног већа тужилаца, као и директору ЈП „Пошта Србије“, тражећи да „без одлагања предузму мере да се отклоне  уочене неправилности у примени Технолошког упутства, које могу  имати тешке штетне последице како по адвокате тако и по клијенте“.  

Гајић је  тада  навео да се велики број адвоката обраћа комори, негодујући јер  им је, када се нису затекли у канцеларији приликом доставе судске поште, „остављено  обавештење да се  пошта враћа пошиљаоцу и да је  у наредних осам дана  могу  подићи код пошиљаоца,  на пример, у суду у Ужицу или Нишу,  те да ће се у супротном сматрати да је достављање уредно извршено“.

Муке због потраге за ковертом

Враћање пошиљке пошиљаоцу након само једног  покушаја  доставе  и то  у радно време кад сви имају разне обавезе, посебно погађа  адвокате, јер се доводе у ситуацију да нон-стоп  круже по Србији да би преузимали судску пошту. 

У истим проблемима су и грађани, а невоље и трошкови су већи кад је реч о преузимању враћене пошиљке од пошиљаоца ван места њиховог пребивалишта.   Многи грађани  који су се  у поступку замене здравствених књижица определили  да их преузму путем поште, сада лутају јер се  коверат с њиховом књижицом  вратио  негде пошиљаоцу.

Исто се дешава и многим грађанима кад је реч о службеној пошти у поступцима озакоњења нелегалних грађевинских објеката.

Осим тога, појединим  одребама   Технолошког упутства у вези уручења судске поште преко поштанског прегратка „изричито је предвиђено да приликом задужења судског писма од стране задуженог у пошти, на повратници у пољу потпис примаоца, задужени радник у пошти уписује датум и  текст “остављено у преградак“, такође радник  поште потписује   повратницу  и жигоше је, чиме се сматра да је судско писмено уручено иако адвокат судску упутници фактички није примио“.

- Услед оваквог незаконитог поступања  адвокати се доводе у апсурдне ситуације јер би по једно судско писмо морали да отпутују  и  неколико стотина километара што за адвокате представља неразуман трошак како новца тако и драгоценог времена. Исто тако недопустиво је констатовање да је адвокат примио пошту преко  поштанског прегратка, а да то није случај, чиме се фактички скраћује рок за поступање по поднесцима који су везани за рок- навео је Гајић  и указао да „пракса показује да се достављање поште спроводи супротно одредбама процесних закона, пре свега оних  које се односе на личну доставу судских писмена.

Ј. Јаковљевић