Тржних центара нема превише нигде у Србији

Навике потрошача, али и трговаца, потпуно су се измениле па се данас у куповину, посебно у великим градовима, све више одлази у тржне центре. Иако куповна моћ грађана Србије није на завидном нивоу, извесно је да се тржни центри граде и да их има доста. Тако, рецимо, у Новом Саду има неколико тржних центара, али се гради још један, у Београду их је педесетак, а не недостају ни у другим деловима Србије.

Највећи број тржних центра је на ободима града, што потрошачима значајно олакшава и скраћује куповину јер готово сви имају уређене паркинге, који се не наплаћују, за разлику од пребукираних паркинга у градовима, где пакрирање није бесплатно. Уз то, понуда у тржним центрима је велика и различита, а осим могућности да се купи одређени производ, у њима се нуде и различити други садржаји – кафићи, биоскопи, играонице за децу...

По речима секретара Удружења за трговину у Привредној комори Србије Жарка Малиновића, у Србији има доста тржних центара, али има простора и за отварање нових. Он истиче да је важно и да се изградња тржних центара планира и усклађује с урбанистичким плановима и плановима регулације да би се, с једне стране, одговорило на потребе потрошача, али и да се истовремено не би пореметила постојећа урбана еко-сфера, односно да се не би нарушио квалитет живота становника који станују у близини.

Он истиче да се отварањем тржних ценатара позитивно утиче на повећање продајног простора јер су они атрактивни за трговинске ланце различите робе, а постоје многоборојни брендови који се везују искуљчиво за шопинг-молове. Такође, повећава се и конкуренција, а постојање тржних центара позитивно утиче и на запошљавање.

– Куповина у тржним центрима омогућава да сами трговци тај посао учине функционалнијим и повећају фреквенцију потрошача који на једном месту једним доласком могу задовољити своје потребе – каже Малиновић. – Потрошачи све више цене своје време и неће да га губе тражећи паркинг-место, што им тржни центар омогућава, а такође, скраћује се време у куповини јер је у тржним центрима понуда веома богата и разнолика, постоје различити профили продавница за готово све потребе и могућност избора је велика. Уз то, у многом тржним центрима у иностранству се, по правилу, налазе и простори у којима се организују различити догађаји – конгреси, спортски догађаји, концерти...

Због отварања тржних центара некадашње шопинг-зоне, односно улице у центру где су раније биле трговине, постају мање атрактивне за одлазак у куповину, и зато је, указује Малиновић, важно да се пре изградње тржних центара направи план како да се оне учине атрактивним на неки други начин.

Комшијске радње и даље на цени

Навике потрошача приликом одласка у куповину, указује Жарко Малиновић, нису у свим земљама исте, тржиште се не може пресликавати, већ се мора прилагођавати.

– Иако је и у нашој земљи одлазак у тржне центре све чешћи, потрошачи су још увек везни за мање, такозване комшијске радње. У Сједињеним Америчким Државама била је велика експанзија тржних центра, а у Бразилу комшијских радњи готово да нема и практично се све купује у тржним центрима – каже Малиновић.

Некадашње шопинг-зоне све више постају туристички дистрикти и, због великог броја туриста који посећују велике градове, постају веома атрактивни за представљање премијум брендова и брендова више средње класе. На тај начин продавнице у централним градским улицама где је велика фреквенција људи, попут Кнез Михајлове у Београду, или Змај Јовине у Новом Саду, постају одличан маркетиншки простор и више служе за промоцију, а мање као продајно место, и тако је у свим великим градовима – Берлину, Паризу, Москви, Лондону...

Д. Млађеновић