Tržnih centara nema previše nigde u Srbiji
Odlazak u kupovinu nekad se vezivao za odlazak u centar grada i okolne ulice i obilazak velikog broja prodavnica u potrazi za odgovarajućim proizvodima, za šta je trebalo dosta vremena.
Navike potrošača, ali i trgovaca, potpuno su se izmenile pa se danas u kupovinu, posebno u velikim gradovima, sve više odlazi u tržne centre. Iako kupovna moć građana Srbije nije na zavidnom nivou, izvesno je da se tržni centri grade i da ih ima dosta. Tako, recimo, u Novom Sadu ima nekoliko tržnih centara, ali se gradi još jedan, u Beogradu ih je pedesetak, a ne nedostaju ni u drugim delovima Srbije.
Najveći broj tržnih centra je na obodima grada, što potrošačima značajno olakšava i skraćuje kupovinu jer gotovo svi imaju uređene parkinge, koji se ne naplaćuju, za razliku od prebukiranih parkinga u gradovima, gde pakriranje nije besplatno. Uz to, ponuda u tržnim centrima je velika i različita, a osim mogućnosti da se kupi određeni proizvod, u njima se nude i različiti drugi sadržaji – kafići, bioskopi, igraonice za decu...
Po rečima sekretara Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije Žarka Malinovića, u Srbiji ima dosta tržnih centara, ali ima prostora i za otvaranje novih. On ističe da je važno i da se izgradnja tržnih centara planira i usklađuje s urbanističkim planovima i planovima regulacije da bi se, s jedne strane, odgovorilo na potrebe potrošača, ali i da se istovremeno ne bi poremetila postojeća urbana eko-sfera, odnosno da se ne bi narušio kvalitet života stanovnika koji stanuju u blizini.
On ističe da se otvaranjem tržnih cenatara pozitivno utiče na povećanje prodajnog prostora jer su oni atraktivni za trgovinske lance različite robe, a postoje mnogoborojni brendovi koji se vezuju iskuljčivo za šoping-molove. Takođe, povećava se i konkurencija, a postojanje tržnih centara pozitivno utiče i na zapošljavanje.
– Kupovina u tržnim centrima omogućava da sami trgovci taj posao učine funkcionalnijim i povećaju frekvenciju potrošača koji na jednom mestu jednim dolaskom mogu zadovoljiti svoje potrebe – kaže Malinović. – Potrošači sve više cene svoje vreme i neće da ga gube tražeći parking-mesto, što im tržni centar omogućava, a takođe, skraćuje se vreme u kupovini jer je u tržnim centrima ponuda veoma bogata i raznolika, postoje različiti profili prodavnica za gotovo sve potrebe i mogućnost izbora je velika. Uz to, u mnogom tržnim centrima u inostranstvu se, po pravilu, nalaze i prostori u kojima se organizuju različiti događaji – kongresi, sportski događaji, koncerti...
Zbog otvaranja tržnih centara nekadašnje šoping-zone, odnosno ulice u centru gde su ranije bile trgovine, postaju manje atraktivne za odlazak u kupovinu, i zato je, ukazuje Malinović, važno da se pre izgradnje tržnih centara napravi plan kako da se one učine atraktivnim na neki drugi način.
Komšijske radnje i dalje na ceni
Navike potrošača prilikom odlaska u kupovinu, ukazuje Žarko Malinović, nisu u svim zemljama iste, tržište se ne može preslikavati, već se mora prilagođavati.
– Iako je i u našoj zemlji odlazak u tržne centre sve češći, potrošači su još uvek vezni za manje, takozvane komšijske radnje. U Sjedinjenim Američkim Državama bila je velika ekspanzija tržnih centra, a u Brazilu komšijskih radnji gotovo da nema i praktično se sve kupuje u tržnim centrima – kaže Malinović.
Nekadašnje šoping-zone sve više postaju turistički distrikti i, zbog velikog broja turista koji posećuju velike gradove, postaju veoma atraktivni za predstavljanje premijum brendova i brendova više srednje klase. Na taj način prodavnice u centralnim gradskim ulicama gde je velika frekvencija ljudi, poput Knez Mihajlove u Beogradu, ili Zmaj Jovine u Novom Sadu, postaju odličan marketinški prostor i više služe za promociju, a manje kao prodajno mesto, i tako je u svim velikim gradovima – Berlinu, Parizu, Moskvi, Londonu...
D. Mlađenović