Тржиште би „прогутало” сву српску органску храну

 – тврди аграрни  аналитичар и члан Одбора САНУ за село Бранислав Гулан.Он додаје да је заинтересованост за ту производњу приметно већа сваке године.



– Сектор има брз и незаустављив раст, а потребе за извозом су толике да бисмо, кад бисмо целу Србију покрили органском храном, вероватно све извезли без проблема. Сада највише извозимо у земље ЕУ. Вредност извоза органских производа износила је у протеклој години 19.600.000 евра, а готово целокупан извоз органских производа чини смрзнуто и сушено воће, највише малина. Највећи извоз био је у Немачку и Холандију, као и САД – наглашава Гулан.



Министарство пољопривреде утврдило је списак овлашћених контролних организација за контролу и сертификацију органске производње у 2017. години. Како је објављено, те делатности обављаће Органиц  цонтрол систем  Суботица  и ТМС ЦЕЕ, Цонтрол Унион Данубе, Ецоцерт Балкан, Центар за испитивање намирница и Ецовивенди, сви из Београда.



Српско тржиште, скреће пажњу Гулан, такође расте па је у неким маркетима учешће органске хране у воћу и поврћу од пет до чак 25 процената. Највеће површине у органској производњи у прошлој години биле су под житарицама – 32 одсто, воћем – 22 одсто и индустријским биљем – 20 одсто. Наглашава да се увезени органски производи могу наћи пре свега у великим трговинским ланцима.



– Органски производи су по правилу у Србији скупљи. Цене јесу веће, али је и квалитет добар и реч је о храни која не садржи хемикалије, што многе купце опредељује за органик, без обзира на цену која је за поједине артикле и пет пута већа. То је специфично тржиште где је квалитет кључ успеха и органска храна би могла бити одлична прилика за Србију у којој су индивидуална газдинства премала за озбиљне количине конвенционалних производа где је фактор квантитета битнији него у овом сегменту – закључује Гулан.



Љ. Малешевић

 

У ЕУ чак 11 милиона хектара



За органску биљну производњу у Европској унији, указује Гулан, користи се чак 6,2 одсто пољопривредног земљишта, односно око 11 милиона хектара. Површине намењене органској производњи повећале су се у протеклих пет година, као и број пољорпривредника који се баве органском биљном производњом.