Све више малих дућана не прима платне картице

у малом бизнису који избегавају пластични новац. Поједини су спремни да муштеријама кажу праву истину, други се пак правдају да им је ПОС терминал за електронско плаћање баш у квару. Апарати су исправни, али је између банака и трговаца дошло до „сметњи на везама“ због провизија.

Однедавно поједине  банке трговцима на сваки рачун до 1.000 динара наплаћују провизију од 15 динара. Већина потрошача води рачуна о сваком динару па је баш рачуна с износима мањим од хиљадарке врло много.

Председник Друштва трговаца Новог Сада Душан Шумић каже да је то трговцима превелик трошак. Када им се за рачун од сто динара узме 15 динара, остају без зараде, а таквих куповина је највише јер толико стаје векна хлеба и литара млека. Од траженијих артикала ту су и цигарете. За паклицу која стаје 200 динара, 15 динара је 7,5 одсто; уз рабат од 2,5 одсто, сва зарада на цигаретама иде банци. Он напомиње и да су провизије које добијају трговци у земљама Европске уније десетак пута ниже.

У Удружењу банка Србије кажу да не воде посебно евиденцију о томе какву политику воде банкари код провизија за платне картице. То је препуштено тржишту.

Исту материју прате и у Одбору Привредне коморе Србије за банкарство и осигурање. Секретарка тог тела Бранислава Жуњић каже да су провизије које банке наплаћују трговцима за прихват картица разнолике. Распон је велики, а услови различити од банке до банке. На корисницима је, односно малим трговцима, да изаберу банку која им по свим условима па и провизији код картица, одговара. Она напомиње и да плаћање картицама одговара потрошачима, али и држави. Електронски токови новца се лако контролишу, мања је шанса да се код тих рачуна избегне плаћање па да трговина скрене у сиву зону. С готовином је сасвим друга прича.

У Србији има укупно 6,3 милиона платних картица, од тог броја више од пет милиона дебитних. То су картице које се користе као замена за новац.

У Одбору ПКС-а подсећају на то да за повећање трошкова код картица не треба кривити искључиво банке. Ту су и трошкови компанија које издају картице, попут „Мастера“ и „Визе“, затим, ту је тарифни систем Народне банке Србије за картице. Све то сабрано чини трошкове које трговци сносе за примање картица.

Народна банка Србије најавила је да ће током ове године појачано пратити ситуацију с платним картицама на домаћем тржишту. До краја године очекује се усвајање прописа који се односи на међубанкарске провизије за платне картице. На том плану требало би да се хармонизујемо с ЕУ а у складу с уредбом коју је усвојила Европска комисија.

Шта ће то донети трговцима, потрошачима и банкама, остаје да се види.

Д. Вујошевић

Не одређујемо накнаде

На питање како је дошло до повећања провизија потражили смо одговор и од „Мастеркард компаније“. Генерални директор те куће за тржиште Балкана Артур Туремка каже за „Дневник“ да они не одређују банкарске провизије.

– Сарађујемо са свим заинтересованим странама на српском тржишту у складу с важећим прописима – каже Туремка. – Ми смо глобална компанија у области платне индустрије и стално радимо на развоју платних технологија.