Sve više malih dućana ne prima platne kartice

u malom biznisu koji izbegavaju plastični novac. Pojedini su spremni da mušterijama kažu pravu istinu, drugi se pak pravdaju da im je POS terminal za elektronsko plaćanje baš u kvaru. Aparati su ispravni, ali je između banaka i trgovaca došlo do „smetnji na vezama“ zbog provizija.

Odnedavno pojedine  banke trgovcima na svaki račun do 1.000 dinara naplaćuju proviziju od 15 dinara. Većina potrošača vodi računa o svakom dinaru pa je baš računa s iznosima manjim od hiljadarke vrlo mnogo.

Predsednik Društva trgovaca Novog Sada Dušan Šumić kaže da je to trgovcima prevelik trošak. Kada im se za račun od sto dinara uzme 15 dinara, ostaju bez zarade, a takvih kupovina je najviše jer toliko staje vekna hleba i litara mleka. Od traženijih artikala tu su i cigarete. Za paklicu koja staje 200 dinara, 15 dinara je 7,5 odsto; uz rabat od 2,5 odsto, sva zarada na cigaretama ide banci. On napominje i da su provizije koje dobijaju trgovci u zemljama Evropske unije desetak puta niže.

U Udruženju banka Srbije kažu da ne vode posebno evidenciju o tome kakvu politiku vode bankari kod provizija za platne kartice. To je prepušteno tržištu.

Istu materiju prate i u Odboru Privredne komore Srbije za bankarstvo i osiguranje. Sekretarka tog tela Branislava Žunjić kaže da su provizije koje banke naplaćuju trgovcima za prihvat kartica raznolike. Raspon je veliki, a uslovi različiti od banke do banke. Na korisnicima je, odnosno malim trgovcima, da izaberu banku koja im po svim uslovima pa i proviziji kod kartica, odgovara. Ona napominje i da plaćanje karticama odgovara potrošačima, ali i državi. Elektronski tokovi novca se lako kontrolišu, manja je šansa da se kod tih računa izbegne plaćanje pa da trgovina skrene u sivu zonu. S gotovinom je sasvim druga priča.

U Srbiji ima ukupno 6,3 miliona platnih kartica, od tog broja više od pet miliona debitnih. To su kartice koje se koriste kao zamena za novac.

U Odboru PKS-a podsećaju na to da za povećanje troškova kod kartica ne treba kriviti isključivo banke. Tu su i troškovi kompanija koje izdaju kartice, poput „Mastera“ i „Vize“, zatim, tu je tarifni sistem Narodne banke Srbije za kartice. Sve to sabrano čini troškove koje trgovci snose za primanje kartica.

Narodna banka Srbije najavila je da će tokom ove godine pojačano pratiti situaciju s platnim karticama na domaćem tržištu. Do kraja godine očekuje se usvajanje propisa koji se odnosi na međubankarske provizije za platne kartice. Na tom planu trebalo bi da se harmonizujemo s EU a u skladu s uredbom koju je usvojila Evropska komisija.

Šta će to doneti trgovcima, potrošačima i bankama, ostaje da se vidi.

D. Vujošević

Ne određujemo naknade

Na pitanje kako je došlo do povećanja provizija potražili smo odgovor i od „Masterkard kompanije“. Generalni direktor te kuće za tržište Balkana Artur Turemka kaže za „Dnevnik“ da oni ne određuju bankarske provizije.

– Sarađujemo sa svim zainteresovanim stranama na srpskom tržištu u skladu s važećim propisima – kaže Turemka. – Mi smo globalna kompanija u oblasti platne industrije i stalno radimo na razvoju platnih tehnologija.