Производња рибе у Србији 25 пута мања од могућности
БЕОГРАД: Србија тренутно располаже са свега 8.290 хектара рибњака за производњу беле рибе, пре свих шарана, иако је потенцијал за производњу рибе у нашој земљи скоро 25 пута већи и износи 200.000 хектара.
Да би се упослили сви капацитети у овом сектору пољиопривреде, неопходно је донети и Закона о структурној подршци и уређењу тржишта у рибарству, а чије је доношење најављено за крај наредне године.
Србија би ускоро требало да отвори и Поглавље 13 у преговорима са Европском унијом, а које се односи на рибарство. Ово поглавље се тиче пре свега контроле нелегалног, непријављеног и нерегулисаног риболова као и доношење сертификата о улову.
Тиме би требало да се створе услови за пласман производа српског рибарства на тржиште ЕУ, уз очување националних водних ресурса.
Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије (ПКС), Ненад Будимовић, каже да је у Србији прошле године произведено 6.878 тона конзумне рибе.
"Улов привредних рибара био је 581 тону док су рекреативни риболовци изловили 1.488 тона рибе. Укупна производња и улов у 2016. години достигли су 8.947 тона, од чега су две трећине производња рибе у рибњацима, а трецина улов професионалних и рекреативних рибара", наводи Будимировић.
Да би се уредило тржиште рибе, неопходно је и боље организовати произвођаче и унапредити маркетинг у овом сектору, сматра Будимировић.
"Ред у рибарству се може увести једино тачном евиденцијом производње, транспорта, прераде и продаје рибе", напомиње он.
Подаци показују да је Србија прошле године остварила дефицит у продаји рибе јер је увезла 34.918 тона, као и прерађевина од рибе за 89,2 милиона долара, а извезене су 2.853 тоне у вредности 15.4 милиона долара.
Међутим, бележи се позитиван тренд у протеклих пет година. Подаци ПКС кажу да је извоз рибе и прерађевина од рибе у протеклој години био три пута већи у односу на 2011. годину, док је увоз за исти период смањен за 12 одсто.
"Извоз рибе и прерађевина од рибе за седам месеци ове године је повећан за 12 процената у односу на исти период годину раније и достигао је 8,85 милиона долара", наводи Будимировић.
Да постоји добра перспектива у сектору рибарства, Будимировић илуструје тиме да су у протеклом периоду изграђени значајни прерађивачки капацитети за прераду рибе по најсавременијим светским стандардима.
"Повећана је и прерада лососа који се највише увози из Норвешке. Рибљи филети чине 55 одсто укупног извоза и у односу на предходну годину и то је повећање од чак 88 одсто", каже он.
У укупном извозу, наводи, конзервисана риба заузима 20 процената, а за седам месеци ове године евидентиран је раст извоза у овом сектору од 20 одсто.
Подаци кажу да рибу и прерађевине од рибе највише увозимо из Норвешке, Тајланда, Хрватске, Шпаније и Вијетнама, а највише извозимо у Италију, БиХ, Данску, Црну Гору и Фанцуску.