Proizvodnja ribe u Srbiji 25 puta manja od mogućnosti

Da bi se uposlili svi kapaciteti u ovom sektoru poljioprivrede, neophodno je doneti i Zakona o strukturnoj podršci i uređenju tržišta u ribarstvu, a čije je donošenje najavljeno za kraj naredne godine.



Srbija bi uskoro trebalo da otvori i Poglavlje 13 u pregovorima sa Evropskom unijom, a koje se odnosi na ribarstvo. Ovo poglavlje se tiče pre svega kontrole nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova kao i donošenje sertifikata o ulovu.



Time bi trebalo da se stvore uslovi za plasman proizvoda srpskog ribarstva na tržište EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa. 



Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS), Nenad Budimović, kaže da je u Srbiji prošle godine proizvedeno 6.878 tona konzumne ribe. 



"Ulov privrednih ribara bio je 581 tonu dok su rekreativni ribolovci izlovili 1.488 tona ribe. Ukupna proizvodnja i ulov u 2016. godini dostigli su 8.947 tona, od čega su dve trećine proizvodnja ribe u ribnjacima, a trecina ulov profesionalnih i rekreativnih ribara", navodi Budimirović. 



Da bi se uredilo tržište ribe, neophodno je i bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing u ovom sektoru, smatra Budimirović. 



"Red u ribarstvu se može uvesti jedino tačnom evidencijom proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe", napominje on.



Podaci pokazuju da je Srbija prošle godine ostvarila deficit u prodaji ribe jer je uvezla 34.918 tona, kao i prerađevina od ribe za 89,2 miliona dolara, a izvezene su 2.853 tone u vrednosti 15.4 miliona dolara. 



Međutim, beleži se pozitivan trend u proteklih pet godina. Podaci PKS kažu da je izvoz ribe i prerađevina od ribe u protekloj godini bio tri puta veći u odnosu na 2011. godinu, dok je uvoz za isti period smanjen za 12 odsto.



"Izvoz ribe i prerađevina od ribe za sedam meseci ove godine je povećan za 12 procenata u odnosu na isti period godinu ranije i dostigao je 8,85 miliona dolara", navodi Budimirović.



Da postoji dobra perspektiva u sektoru ribarstva, Budimirović ilustruje time da su u proteklom periodu izgrađeni značajni prerađivački kapaciteti za preradu ribe po najsavremenijim svetskim standardima. 



"Povećana je i prerada lososa koji se najviše uvozi iz Norveške. Riblji fileti čine 55 odsto ukupnog izvoza i u odnosu na predhodnu godinu i to je povećanje od čak 88 odsto", kaže on.



U ukupnom izvozu, navodi, konzervisana riba zauzima 20 procenata, a za sedam meseci ove godine evidentiran je rast izvoza u ovom sektoru od 20 odsto. 



Podaci kažu da ribu i prerađevine od ribe najviše uvozimo iz Norveške, Tajlanda, Hrvatske, Španije i Vijetnama, a najviše izvozimo u Italiju, BiH, Dansku, Crnu Goru i Fancusku.