Продавнице половне одеће парирају класичним бутицима

Но, верује се да је њихов број за неколико стотина већи због тога што се у Агенцији за привредне регистре региструје једна претежена делатност, али фирме имају могућност да се баве и осталим пословима који су законом дозвољени, а регистрација је могућа као предузетничка радња или предузеће.

Српска асоцијација mеnayеra  у публикацији “Шанса за нови почетак” износи 150 предлога за започињање сопственог бизниса са малим улагањима, а једна од њих је и продаја половне робе. Према Српској асоцијацији mеnayеra минимална почетна улагања у ову делатност је око 4.000 евра, уз напомену да се почетна средства односно улагање за отпочињање бизниса  брзо буду враћена кроз зараду која се остварује продајом  половне робе.

Последњих година највише радњи са половном гардеробом отворено је у Београду, Новом Саду, Шапцу и Нишу, али готово да нема града у којем није отворена бар једна радња за продају секенд хенд одеће. Карактеристично за ове продавнице је што се половна одећа, често и нова, може купити и за 100 динара, мада има оне фирмиране која кошта неколико пута више. Но, без обзира што се за добар комад фирмиране одеће плати и до 1.000 динара, она је ипак неколико пута јефтинија од исте у класичним бутицима и продавницама. Новина је и то што сада продавци ове робе локале закупљују у најпрометнијим улицама како би били што доступнији купцима и како би за њих знало што више људи.

Неспорно је да купци улазе у секенд хенд продавнице због ниских цена и познатих марки, али и због оригиналних комада којих нема на нашем тржишту. Сами власници продавница половне одеће нерадо говоре о улагањима и заради, али је очигледно да им солидно иде јер је оваквих радњи из године у годину све више. Роба за продају у српским радњама увози се из иностранства, а процењује се да годишње најмање 500 тона овакве робе у yakovima стиже из различитих европских држава. Највише се половне робе увози из Енглеске, Мађарске, Немачке, Италије, Холандије...

Управа царина при увозу коришћене робе која је намењена даљој продаји поступа према посебном Упутству које је издало Министарство науке и заштите животне средине. Овај посебан акт, који је издат још 2004.године, заправо прописује да увозници коришћене одеће нису у обавези да прибављају посебне дозволе за увоз отпада. Услов је да је она класификована, дезинфикована и екстраквалитета, односно “иста као нова”. Једнако важи и за нешто нижи квалитет гардеробе на којој може да буде по која флека.

На интернету се може наћи неколико фирми које се баве велепродајом половне гардеробе, које нуде првокласну, брендирану, сортирану робу искључиво из Немачке, Холандије и Швајцарске.  Искључиво се продаје класирана и сортирана половна гардероба, разврстана  у прву, другу , екстра и крем класу. Цене се крећу од 2,9 до 20 евра по паковању. Паковања су од 30 до 50 килограма у провидним yakovima.

Сви власници продавница половне одеће сложни су у оцени да им је циљ да купцима олакшају пут до ценовно доступне одеће , због чега су спремни да је продају и за веома мале износе када им изложена роба дуже стоји у радњама. Они се на тај начин решавају већ увезене и плаћене робе како би уместо ње увезли нову и прилагођену годишњем добу, а купци могу да  за мале паре купе квалитетну одећу.

Док је онима са плитким yеpom отварање продавница половне робе добро дошло, а примамљиво је и за отпочињање новог бизниса многих незапослених у Србије, власници  текстилних предузећа у Србији не деле то задовољство. Тако Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа и власник “Модуса” упозорава да су због увоза половне одеће на губитку и држава и домаћи произвођачи, али и грађани који, по његовом мишљењу, користе јефтину и фирмирану одећу за коју нису сигурни да ли је дезинфикована и одакле долази.

- Не раде се испитивања здравствене безбедности квалитета, сировинског састава... Не зна се ко је одговоран за то што се продаје, вероватно нико - објашњава Кнежевић. -  Роба се увози на килограм, што је такође сумњиво. Та роба је покрила онај део тржишта на који полаже право значајан део наших произвођача. Уз пуне бувље пијаце кинеских ствари, конкуренција је неиздржива...

Кнежевић не спори да се и у земљама Европске уније купује оваква врста робе односно да у њима продавнице половне робе постоје годинама. Међутим, сматра да купују углавном мигранти, као и да се 70 одсто половне одеће у иностранству купује за даљу препродају.

- Али контроле нема, тако да је тешко проценити колико одеће заиста улази на црно. Довољно је проћи бувљацима широм Србије где се продају стотине тона такве робе – указује Кнежевић.

Љубинка Малешевић