Prodavnice polovne odeće pariraju klasičnim buticima

No, veruje se da je njihov broj za nekoliko stotina veći zbog toga što se u Agenciji za privredne registre registruje jedna pretežena delatnost, ali firme imaju mogućnost da se bave i ostalim poslovima koji su zakonom dozvoljeni, a registracija je moguća kao preduzetnička radnja ili preduzeće.

Srpska asocijacija menayera  u publikaciji “Šansa za novi početak” iznosi 150 predloga za započinjanje sopstvenog biznisa sa malim ulaganjima, a jedna od njih je i prodaja polovne robe. Prema Srpskoj asocijaciji menayera minimalna početna ulaganja u ovu delatnost je oko 4.000 evra, uz napomenu da se početna sredstva odnosno ulaganje za otpočinjanje biznisa  brzo budu vraćena kroz zaradu koja se ostvaruje prodajom  polovne robe.

Poslednjih godina najviše radnji sa polovnom garderobom otvoreno je u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu i Nišu, ali gotovo da nema grada u kojem nije otvorena bar jedna radnja za prodaju sekend hend odeće. Karakteristično za ove prodavnice je što se polovna odeća, često i nova, može kupiti i za 100 dinara, mada ima one firmirane koja košta nekoliko puta više. No, bez obzira što se za dobar komad firmirane odeće plati i do 1.000 dinara, ona je ipak nekoliko puta jeftinija od iste u klasičnim buticima i prodavnicama. Novina je i to što sada prodavci ove robe lokale zakupljuju u najprometnijim ulicama kako bi bili što dostupniji kupcima i kako bi za njih znalo što više ljudi.

Nesporno je da kupci ulaze u sekend hend prodavnice zbog niskih cena i poznatih marki, ali i zbog originalnih komada kojih nema na našem tržištu. Sami vlasnici prodavnica polovne odeće nerado govore o ulaganjima i zaradi, ali je očigledno da im solidno ide jer je ovakvih radnji iz godine u godinu sve više. Roba za prodaju u srpskim radnjama uvozi se iz inostranstva, a procenjuje se da godišnje najmanje 500 tona ovakve robe u yakovima stiže iz različitih evropskih država. Najviše se polovne robe uvozi iz Engleske, Mađarske, Nemačke, Italije, Holandije...

Uprava carina pri uvozu korišćene robe koja je namenjena daljoj prodaji postupa prema posebnom Uputstvu koje je izdalo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Ovaj poseban akt, koji je izdat još 2004.godine, zapravo propisuje da uvoznici korišćene odeće nisu u obavezi da pribavljaju posebne dozvole za uvoz otpada. Uslov je da je ona klasifikovana, dezinfikovana i ekstrakvaliteta, odnosno “ista kao nova”. Jednako važi i za nešto niži kvalitet garderobe na kojoj može da bude po koja fleka.

Na internetu se može naći nekoliko firmi koje se bave veleprodajom polovne garderobe, koje nude prvoklasnu, brendiranu, sortiranu robu isključivo iz Nemačke, Holandije i Švajcarske.  Isključivo se prodaje klasirana i sortirana polovna garderoba, razvrstana  u prvu, drugu , ekstra i krem klasu. Cene se kreću od 2,9 do 20 evra po pakovanju. Pakovanja su od 30 do 50 kilograma u providnim yakovima.

Svi vlasnici prodavnica polovne odeće složni su u oceni da im je cilj da kupcima olakšaju put do cenovno dostupne odeće , zbog čega su spremni da je prodaju i za veoma male iznose kada im izložena roba duže stoji u radnjama. Oni se na taj način rešavaju već uvezene i plaćene robe kako bi umesto nje uvezli novu i prilagođenu godišnjem dobu, a kupci mogu da  za male pare kupe kvalitetnu odeću.

Dok je onima sa plitkim yepom otvaranje prodavnica polovne robe dobro došlo, a primamljivo je i za otpočinjanje novog biznisa mnogih nezaposlenih u Srbije, vlasnici  tekstilnih preduzeća u Srbiji ne dele to zadovoljstvo. Tako Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik “Modusa” upozorava da su zbog uvoza polovne odeće na gubitku i država i domaći proizvođači, ali i građani koji, po njegovom mišljenju, koriste jeftinu i firmiranu odeću za koju nisu sigurni da li je dezinfikovana i odakle dolazi.

- Ne rade se ispitivanja zdravstvene bezbednosti kvaliteta, sirovinskog sastava... Ne zna se ko je odgovoran za to što se prodaje, verovatno niko - objašnjava Knežević. -  Roba se uvozi na kilogram, što je takođe sumnjivo. Ta roba je pokrila onaj deo tržišta na koji polaže pravo značajan deo naših proizvođača. Uz pune buvlje pijace kineskih stvari, konkurencija je neizdrživa...

Knežević ne spori da se i u zemljama Evropske unije kupuje ovakva vrsta robe odnosno da u njima prodavnice polovne robe postoje godinama. Međutim, smatra da kupuju uglavnom migranti, kao i da se 70 odsto polovne odeće u inostranstvu kupuje za dalju preprodaju.

- Ali kontrole nema, tako da je teško proceniti koliko odeće zaista ulazi na crno. Dovoljno je proći buvljacima širom Srbije gde se prodaju stotine tona takve robe – ukazuje Knežević.

Ljubinka Malešević