Преко хиљаду евра могу да зараде електричари, столари, молери

За упис у средње стручне школе: грађевинске, машинске, прерађивачке... заинтересованих је увек мање него што је број места, а то је посебно изражено на смеровима који образују мајсторе различитих струка.

Сваке године из средњих школа излази велики број ђака, а спремних и да одмах почну да раде нема довољно те се раскорак између потреба послодаваца и жеља ђака на тај начин се продубљује и одавно је видљив на тржишту рада. То је стварност с којом се суочавају многе земље, па и Србија, и то је тренд који траје годинама. Занатске, машинске и грађевинске школе уписује мало деце, упркос томе што су потребе за радном снагом тих струка и те како велике. Недостатак стручних и обучених мајстора различитих занимања довео је до промена које иду у прилог томе да би млади требало да се заинтересују за упис за дефицитарна занимања - јер посао могу наћи одмах и биће међу онима с добрим платама.

Да мајстора нема довољно свестан је свако коме је потребан водоинсталатерелектричар, столар, молер...  На поправке или радове чека се дуго јер је тешко пронаћи слободног мајстора, а услуга је све скупља. Разлог је веома једноставан - ономе чега нема, скаче цена.

Принцип понуде радне снаге и потражње за радницима највидљивији је у огласима за посао. Вариоци, професионални возачи, механичари, пекари, кувари и занатлије грађевинске струке могу месечно зарадити много више од оних који имају факултетске дипломе. Будући да радника ових струка нема довољно, послодавци за ова занимања нуде плате веће од 1.000 евра, а водоинсталатери, електричари, столари, молери могу да зараде и много више.

Што је мање оних који неки посао знају да раде и спремни су да стичу искуство - потражња и зарада су веће. То се, без сумње, посебно односи на посао вариоца јер искусни мајстори могу месечно зарадити и више од 2.000 евра, а почетник - око 80.000 динара. По речима пи ар mеnayеra Инфостуда Милоша Туринског, у огласима на овом порталу поједини послодавци вариоцима нуде зараду и до 4.000 евра, али у том случају је реч о сезонским пословима, који трају од три до шест месеци. Он истиче и да се плата аутомеханичара креће од око 70.000 динара, али да на порталу Послови Инфостуд послодавци из Београда нуде зараду од 100.000 па до 180.000 динара.

По речима помоћнице директора Средње машинске школе у Новом Саду Душане Ђорђевић, смер бравар-заваривач у овој школи није нарочито популаран међу децом, али су послодавци веома заинтересовани за раднике те струке.

- Послодавци стално питају да ли има ђака који би дошли на праксу или који су прошле године завршили, а да желе да раде - каже Душана Ђорђевић. - Ђаци основне браварске и заваривачке радове савладају у школи и одмах могу да раде, а за неке посебне типове заваривања иду на додатне обуке и стичу сертификате. Плата зависи од фирме, али и од врсте заваривања. За овај профил је више заинтересованих који су одлучили да промене професију, него оних који га уписују после основне школе. У школи се одржава и ванредна настава, најчешће долазе гимназијалци који иду на преквалификацију, а има их и из медицинске школе.

Наша саговорница каже да је профил механичар моторних возила, односно ауто-механичар, најпопуларније занимање с трећим степеном у Средњој машинској школи и код ученика и код привредника, те да је то још једна професија која гарантује плату изнад просека.

- То је и логично ако се има у виду број аутомобила и развој аутомобилске индустрије, а све је више и сервиса којима су радници потребни. Деца су за тај смер заинтересована и одељење је увек пуно. Плата зависи од стручности, вештине и места на којем се ради, заваривачи боље зарађују јер их је мање, али лепо зарађују и механичари - каже Душана Ђорђевић.

Душана Ђорђевић истиче да је важно да и родитељи и деца буду свесни да постоје занати који омогућавају лак проналазак посла и добру плату.

- Интересовање деце је генерално слабо за сва занимања с трећим степеном образовања - каже Душана Ђорђевић. - Дошли смо у ситуацију да је децу срамота да кажу да су бравари јер им не звучи фенси и популарно. Слично је и у дугим земљама и зато родитељи, који имају велику улогу приликом избора школе коју ће њихова деца уписати, морају боље да се информишу о ономе што је важно за будућност њихове деце.

Недостају и пекари, а по речима председника Уније пекара Србије Зорана Пралице, плата почетника у пекари је 80.000 динара, док искусни мајстори месечно зарађују и до 180.000 динара.

- У индустријским пекарама, где цела производња зависи од пекара - од замеса до печења, зарада може да буде и већа - каже Пралица. - Зарада се повећава због ноћног рада, а нарочито добро зарађују burеgyijе. Њихов посао је тежак и захтеван јер се ради ручно. Не постоји машина која би могла да замени човеков рад у том сегменту, а потребно је од шест до десет месеци да се испече тај занат.

Добро се може зарадити и за воланом. У Пословном удружењу „Србијатранспорт“ кажу да возачи аутобуса зарађују од 80.000 до 100.000 динара, док су плате оних који возе камионе и много више. Зарада, углавном, зависи од послодавца, а ако се вози у међународном транспорту оне иду и до 300.000 динара.

Добрила Млађеновић