Половна гардероба - за сиромахе спас, за естраду тренд

по свему судећи, данас одева већина. Трговци је набављају углавном у земљама ЕУ и стављају у промет у легалне и нелегалне токове нудећи је по чак и за наше прилике прилично прихватљивим ценама. Власници продавница или тезги половне гардеробе, нерадо говоре о детаљима свог  бизниса  као што су подаци о количини робе која им пролази кроз руке, али признају да сваких пар дана стижу нове ствари. Зарада свакако постоји, а због релативно ниских цена ове робе, профит лежи у што већем обиму продаје.

Упркос томе што женска  и мушка гардероба, обућа, ташне,  доњи веш, купаћи костими и остало коштају свега по неколико стотина динара - каже Игор, власник једне радње у Новом Саду, - што више продам било ког одевног предмета то више и зарадим, поготово што увезем по више хиљаде једног одевног предмета.

Данас нема  града у Србији који нема бар једну продавницу половне гардеробе. Исто тако готово да нема житеља Србије који у орману нема   бар једну ствар купљену у продавницама половне одеће. Куповина у оваквим радњама је прави хит,  за неке тренд, пазар без предрасуда…  На улици се могу видети тако скоцкане жене да избором одеће скрећу пажњу пролазника, али оне које цуњају по радњама и имају оштро око знају да је дама обучена по првој моди захваљујући пажљиво изабраној одећи из секендхенда. Чак и међу познатим женама са естраде, али и међу  интелектуалкама има много оних које се хвале тиме да гардеробу пазаре само у продавницима половне одеће и то не зато што немају новца за нове ствари, већ што сматрају да се добре и квалитетне ствари могу купити и за много мање новца, а осим тога куповина у секендхенду је постала озбиљан тренд па се и на друштвеним мрежама свакодневно могу видети како се, углавном жене хвале својим “проналаском” у секндхенду.  

Са друге стране, купцима тањег новчаника облачење у оваквим радњама је једина прилика да дођу до потребних панталона, кошуља, yемпера, сакоа… Поготово што осим изношене гардеробе у радњама има и брендираних, готово нових стварих, па таква одећа заузима и посебно место.

Међутим, ни код половне гардеробе не пресуђује увек квалитет, па тако око изношене одеће побацане на ћебадима на пијацама је увек гужва по којој се најлакше и пропознају места за продају гардеробе.

И радње с таквом одећом пуне су муштерија у било које доба дана а поготово када су акције, и сва одећа може да се купи и за невероватних  150 динара. Ко уђе уочава пристојан женски свет за који судећи по изгледу се не може рећи да припада социјално угроженим категоријама. Пре се уочава  да је најмање муштерија из тих слојева друштва.

Продавци знају исто да буду у тренду па копирајући велике брендиране бутике, имају  осмишљен маркетинг, опремају излоге и маме купце порукама  о новим колекцијама, одбројавају дане до снижења...

Експанзија продаје половне гардеробе највише смета конфекцинарима који шију одећу и који кажу да оваква роба штети њиховом бизнису, али и држави која у највећој мери остаје ускраћена за таксе и порезе.

Из Кластера текстила  Војводине Богомир Бојић каже да је у Привредној комори Србије ове седмице  формирана комисија која треба да напише стратегију против сиве економије.

– У сивој зони је огроман део половне одеће. Велике количине гардеробе стиже у контејнерима по невероватно ниским ценама, а  безмало 70 одсто такве робе се продаје на пијацама где нема ни фискалне касе нити се наплаћује ПДВ. Ако на сваком одевном предмету иде по евро зарада, а увезе се по више стотина хиљада комада неког дела гардеробе, заради се  много, а исто толико је и држава на губитку. Да не говорим како је нама који плаћамо на десетине дажбина држави и не постоји варијанта да можемо да сашијемо било какве панталоне за 800 динара - каже Бајић.

Зорка Делић

Нека набављају робу у Србији

Из Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић каже да је у земљама ЕУ забрањен увоз половне гардеробе на  килограм 

– Ако неко од овдашњих предузетника жели да се бави трговањем изношене одеће онда треба да робу набавља код домаћих произвођача којима је претекла, јер није на време продата или код овдашњег становништва – наглашава Кнежевић. - На стотине хиљада одевних предмета  продаје се на нерегистрованим местима, бувљацима и пијацама које нико не контролише. У  оптицају је роба која не подлеже рекламацији, року трајања, провери квалитета, здравственој исправности. Таква одећа у земљама порекла треба да буде рециклирана, али та рециклажа кошта па им је лакше да је пошаљу нама. У Европи је мање таквих радњи, а код нас безброј, само у Београду их има више од две стотине.