Polovna garderoba - za siromahe spas, za estradu trend

po svemu sudeći, danas odeva većina. Trgovci je nabavljaju uglavnom u zemljama EU i stavljaju u promet u legalne i nelegalne tokove nudeći je po čak i za naše prilike prilično prihvatljivim cenama. Vlasnici prodavnica ili tezgi polovne garderobe, nerado govore o detaljima svog  biznisa  kao što su podaci o količini robe koja im prolazi kroz ruke, ali priznaju da svakih par dana stižu nove stvari. Zarada svakako postoji, a zbog relativno niskih cena ove robe, profit leži u što većem obimu prodaje.

Uprkos tome što ženska  i muška garderoba, obuća, tašne,  donji veš, kupaći kostimi i ostalo koštaju svega po nekoliko stotina dinara - kaže Igor, vlasnik jedne radnje u Novom Sadu, - što više prodam bilo kog odevnog predmeta to više i zaradim, pogotovo što uvezem po više hiljade jednog odevnog predmeta.

Danas nema  grada u Srbiji koji nema bar jednu prodavnicu polovne garderobe. Isto tako gotovo da nema žitelja Srbije koji u ormanu nema   bar jednu stvar kupljenu u prodavnicama polovne odeće. Kupovina u ovakvim radnjama je pravi hit,  za neke trend, pazar bez predrasuda…  Na ulici se mogu videti tako skockane žene da izborom odeće skreću pažnju prolaznika, ali one koje cunjaju po radnjama i imaju oštro oko znaju da je dama obučena po prvoj modi zahvaljujući pažljivo izabranoj odeći iz sekendhenda. Čak i među poznatim ženama sa estrade, ali i među  intelektualkama ima mnogo onih koje se hvale time da garderobu pazare samo u prodavnicima polovne odeće i to ne zato što nemaju novca za nove stvari, već što smatraju da se dobre i kvalitetne stvari mogu kupiti i za mnogo manje novca, a osim toga kupovina u sekendhendu je postala ozbiljan trend pa se i na društvenim mrežama svakodnevno mogu videti kako se, uglavnom žene hvale svojim “pronalaskom” u sekndhendu.  

Sa druge strane, kupcima tanjeg novčanika oblačenje u ovakvim radnjama je jedina prilika da dođu do potrebnih pantalona, košulja, yempera, sakoa… Pogotovo što osim iznošene garderobe u radnjama ima i brendiranih, gotovo novih stvarih, pa takva odeća zauzima i posebno mesto.

Međutim, ni kod polovne garderobe ne presuđuje uvek kvalitet, pa tako oko iznošene odeće pobacane na ćebadima na pijacama je uvek gužva po kojoj se najlakše i propoznaju mesta za prodaju garderobe.

I radnje s takvom odećom pune su mušterija u bilo koje doba dana a pogotovo kada su akcije, i sva odeća može da se kupi i za neverovatnih  150 dinara. Ko uđe uočava pristojan ženski svet za koji sudeći po izgledu se ne može reći da pripada socijalno ugroženim kategorijama. Pre se uočava  da je najmanje mušterija iz tih slojeva društva.

Prodavci znaju isto da budu u trendu pa kopirajući velike brendirane butike, imaju  osmišljen marketing, opremaju izloge i mame kupce porukama  o novim kolekcijama, odbrojavaju dane do sniženja...

Ekspanzija prodaje polovne garderobe najviše smeta konfekcinarima koji šiju odeću i koji kažu da ovakva roba šteti njihovom biznisu, ali i državi koja u najvećoj meri ostaje uskraćena za takse i poreze.

Iz Klastera tekstila  Vojvodine Bogomir Bojić kaže da je u Privrednoj komori Srbije ove sedmice  formirana komisija koja treba da napiše strategiju protiv sive ekonomije.

– U sivoj zoni je ogroman deo polovne odeće. Velike količine garderobe stiže u kontejnerima po neverovatno niskim cenama, a  bezmalo 70 odsto takve robe se prodaje na pijacama gde nema ni fiskalne kase niti se naplaćuje PDV. Ako na svakom odevnom predmetu ide po evro zarada, a uveze se po više stotina hiljada komada nekog dela garderobe, zaradi se  mnogo, a isto toliko je i država na gubitku. Da ne govorim kako je nama koji plaćamo na desetine dažbina državi i ne postoji varijanta da možemo da sašijemo bilo kakve pantalone za 800 dinara - kaže Bajić.

Zorka Delić

Neka nabavljaju robu u Srbiji

Iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević kaže da je u zemljama EU zabranjen uvoz polovne garderobe na  kilogram 

– Ako neko od ovdašnjih preduzetnika želi da se bavi trgovanjem iznošene odeće onda treba da robu nabavlja kod domaćih proizvođača kojima je pretekla, jer nije na vreme prodata ili kod ovdašnjeg stanovništva – naglašava Knežević. - Na stotine hiljada odevnih predmeta  prodaje se na neregistrovanim mestima, buvljacima i pijacama koje niko ne kontroliše. U  opticaju je roba koja ne podleže reklamaciji, roku trajanja, proveri kvaliteta, zdravstvenoj ispravnosti. Takva odeća u zemljama porekla treba da bude reciklirana, ali ta reciklaža košta pa im je lakše da je pošalju nama. U Evropi je manje takvih radnji, a kod nas bezbroj, samo u Beogradu ih ima više od dve stotine.