Због дивљих свиња три пута пресејавали њиве

Јер, док се ратари широм наше државе боре са сушом, високим температурама  и изненадним невременом праћеним градом, мештани Карловчића муче муку са дивљим свињама које харају њиховим атарима и уништавају им усеве на њивама. Да зло буде веће, дивље свиње одомаћиле су се у запуштеном каналу “Јарчина” , дугом 50 километара, и чим огладне храну потраже на засејаним њивама. Наједу се и поново се врате у своја склоништа уз канал.

Дивље свиње већ годинама задају главобољу мештанима Карловчића, али никада их није било као ове године. Прво су пролетос “навалили” на тек никле кукурузе, а ових дана уредно “скидају” клипове и иза себе остављају пустош, а ништа боље не пролази ни сунцокрет . Пољопривредник из овог села Ђорђе Сремчевић објашњава да и поред великог рада и сетве коју је и по неколико пута ове године обављао, приноса нема.

„Три пута пресејан кукуруз, два пута сунцокрет који је сатрвен. Штета се на нашем газдинству односи на више од 700.000 динара што се тиче семене, горива, ђубрива, а о аренди да не причамо . Приноса нема“,  јада се Сремчевић.

Покушали су мештани сами да отерају “напаст” која, по њиховој процени, излази из запуштеног канала “Јарчина” дугог 50 километара , који је зарастао и обрастао разним растињем и представља природно станиште за дивље свиње. Када у томе нису успели , потражили су помоћ ловаца из свог села, а ови су у “мобу” позвали сва ловачка окружења у пећиначкој општини. Међутим, мештанка Мирјана Сремчевић  тврди да ни сами ловци више не могу да утврде која је дивља, која је подивљала, која је питома свиња.

„То су у свом допису и сами признали. Та дивља свиња ада се праси два пута, нема више две-три прасета по крмачи већ пет-шест и то у два прашњеа, тако да се доводи у питање опстанак дивљих свиња у генетском –изворном облику“,  сматра Мирјана Сремчевић.

Ловци ко ловци, увек су ту када треба одстрелити дивљач. Изградили су 13 чека за атар у Карловчићу и кренули у обрачун за дивљим свињама, не улазећи превише у то да ли реч о њиховом изворним генетском облику или не. Председник Ловачког друштва Карловчић Милан Степановић објашњава да чеке помажу ловцима у одстрелу дивљих свиња које залазе у атар.

„Ловцима из нашег друштва су ове године у помоћ притекле и колеге из Огара, Доњег Товарника, Ашање и Обрежа, насеља чији атари су на ободу нашег, као и ловци из Брестача, Пећинаца и Шимановаца, па је тако у нашем и околним атарима одстрељено укупно 102 дивље свиње, чиме смо знатно смањили штету на усевима. Наши ловци су чеке направили добровољним радом, а материјал за њих купили смо од средстава које ловци плаћају за одстрел дивље свиње. Тако смо средства зарађена одстрелом поново уложили у заштиту атара“,  рекао је Степановић.

Иако су ловци помогли да штета у атару овог села пећиначке општине буде мања, сами мештани не верују да је то право решење, поготово што постоји период ловостаја , када је забрањен одстрел дивљих свиња, а оне су и онда у њивама и праве огромну штету. Због тога траже да се под хитно  реши питање запуштеног канала “Јарчина” , поручујући да ће се стрпети до септембра , па ако ни тада не стигне решење за своје усеве заштиту ће потражити на суду. Председник Савета МЗ Карловчић Дејан Деврња истиче да је позвано Водопривредно предузеће “ Галовица” да изађе на терен и по тихом поступку почне са шишањем канала. Верује се да би канали очишћени од растиња знатно олакшали заштиту ататара, а тиме и њива, јер је неспорно да га дивље свиње користе као заштиту од ловаца. Упућен је и апел мештанима овог села да чешће обилазе своје њиве и на тај начин помогну у заштити усева од дивљих свиња.

Директорка Водопривредног предузећа “ Галовица”, које је задужено за одржавање каналске мреже између Београда и Новог Сада, Милена Чанковић потврђује за наш лист да су се мештани Карловчића, односно председник Савета  МЗ Карловчић, обратили за решавање питања канала “Јарчина”, али да још увек не може да каже када ће почети уклањање растиња .

„Свакако ћемо се састатити са мештанима Карловчића и покушаћемо да нађемо решење.  Радови на каналима планирају се годишњим програмом који су већ усвојени. Код оваквих ситуација када неко има ванредни захтев, јер тога у редовном није било, ми увек излазимо у сусрет , с тим што морамо да изађемо на терен, снимимо стварно стање, видимо о каквим и коликим радовима је реч, па онда за то тражимо одобрење од “Воде Војводине” . Без одобрења инвеститора, а то су “ Воде Војводинине” ми ништа не можемо да урадимо. Никада наш већ усвојени програм није слово на папиру које се не може променити, али за њега се мора тражити одобрење. Уколико заједно са мештанима закључимо да је то заиста потребно и не може  чекати идућу годину за решавање , онда ћемо  то и предложити “ Водама Војводине”,  рекла је Милена Чанковић.

Сматра да ће у случају проблема са дивљим свињама у Карловчићима нешто морати брзо да се учини , али истиче да то ипак не може бити данас-сутра, већ и да се у том случају мора испоштовати одређена процедура која захтева извесно време.

„Јесу нас мештани преко МЗ обавестили о проблему, одржаћемо састанак са њима и видети шта треба предузети и како да променимо програм у којем радови на овом  канал није било, а сада су неопходни. “ Воде Војводине” у начелу увек изађу у сусрет када ми као подручно водопривредно предузеће кажем да је реч о хитној  интервенцији и оправданом разлогу. Новаца да се уради све нема и због тога за годину планирамо прво да се ради на приоритетима, али не бежимо да урадимо и неку промену уколико то ситуација, као што је ова, захтева“,  истиче Милена Чанковић.

Љубинка Малешевић

Уређење канала до ове године није тражено



Директорка Водопривредног предузећа “ Галовица” Милена Чанковић истиче да до сада нису били упознети са проблемом канала у Карловчићима и о томе да је у њему станиште дивљих свиња.

„Уређене тог канала није тражено prеthodnih година, већ се ове године појавио као захтев. Мештани Карловчића су заиста уљудно и љубазно замолили наше предузеће да видимо шта се може урадити на овом каналу указујући да из њега долазе дивље свиње које уништавају усеве на њивама. На каналу постоји растиње у којем су дивље свиње направиле станиште и зато је његово шишање и уређење мештанима важно. Свакако да ћемо им изаћи у сусрет у најкраћем могућем периоду“, закључује Милена Чанковић.