Zbog divljih svinja tri puta presejavali njive

Jer, dok se ratari širom naše države bore sa sušom, visokim temperaturama  i iznenadnim nevremenom praćenim gradom, meštani Karlovčića muče muku sa divljim svinjama koje haraju njihovim atarima i uništavaju im useve na njivama. Da zlo bude veće, divlje svinje odomaćile su se u zapuštenom kanalu “Jarčina” , dugom 50 kilometara, i čim ogladne hranu potraže na zasejanim njivama. Najedu se i ponovo se vrate u svoja skloništa uz kanal.

Divlje svinje već godinama zadaju glavobolju meštanima Karlovčića, ali nikada ih nije bilo kao ove godine. Prvo su proletos “navalili” na tek nikle kukuruze, a ovih dana uredno “skidaju” klipove i iza sebe ostavljaju pustoš, a ništa bolje ne prolazi ni suncokret . Poljoprivrednik iz ovog sela Đorđe Sremčević objašnjava da i pored velikog rada i setve koju je i po nekoliko puta ove godine obavljao, prinosa nema.

„Tri puta presejan kukuruz, dva puta suncokret koji je satrven. Šteta se na našem gazdinstvu odnosi na više od 700.000 dinara što se tiče semene, goriva, đubriva, a o arendi da ne pričamo . Prinosa nema“,  jada se Sremčević.

Pokušali su meštani sami da oteraju “napast” koja, po njihovoj proceni, izlazi iz zapuštenog kanala “Jarčina” dugog 50 kilometara , koji je zarastao i obrastao raznim rastinjem i predstavlja prirodno stanište za divlje svinje. Kada u tome nisu uspeli , potražili su pomoć lovaca iz svog sela, a ovi su u “mobu” pozvali sva lovačka okruženja u pećinačkoj opštini. Međutim, meštanka Mirjana Sremčević  tvrdi da ni sami lovci više ne mogu da utvrde koja je divlja, koja je podivljala, koja je pitoma svinja.

„To su u svom dopisu i sami priznali. Ta divlja svinja ada se prasi dva puta, nema više dve-tri praseta po krmači već pet-šest i to u dva prašnjea, tako da se dovodi u pitanje opstanak divljih svinja u genetskom –izvornom obliku“,  smatra Mirjana Sremčević.

Lovci ko lovci, uvek su tu kada treba odstreliti divljač. Izgradili su 13 čeka za atar u Karlovčiću i krenuli u obračun za divljim svinjama, ne ulazeći previše u to da li reč o njihovom izvornim genetskom obliku ili ne. Predsednik Lovačkog društva Karlovčić Milan Stepanović objašnjava da čeke pomažu lovcima u odstrelu divljih svinja koje zalaze u atar.

„Lovcima iz našeg društva su ove godine u pomoć pritekle i kolege iz Ogara, Donjeg Tovarnika, Ašanje i Obreža, naselja čiji atari su na obodu našeg, kao i lovci iz Brestača, Pećinaca i Šimanovaca, pa je tako u našem i okolnim atarima odstreljeno ukupno 102 divlje svinje, čime smo znatno smanjili štetu na usevima. Naši lovci su čeke napravili dobrovoljnim radom, a materijal za njih kupili smo od sredstava koje lovci plaćaju za odstrel divlje svinje. Tako smo sredstva zarađena odstrelom ponovo uložili u zaštitu atara“,  rekao je Stepanović.

Iako su lovci pomogli da šteta u ataru ovog sela pećinačke opštine bude manja, sami meštani ne veruju da je to pravo rešenje, pogotovo što postoji period lovostaja , kada je zabranjen odstrel divljih svinja, a one su i onda u njivama i prave ogromnu štetu. Zbog toga traže da se pod hitno  reši pitanje zapuštenog kanala “Jarčina” , poručujući da će se strpeti do septembra , pa ako ni tada ne stigne rešenje za svoje useve zaštitu će potražiti na sudu. Predsednik Saveta MZ Karlovčić Dejan Devrnja ističe da je pozvano Vodoprivredno preduzeće “ Galovica” da izađe na teren i po tihom postupku počne sa šišanjem kanala. Veruje se da bi kanali očišćeni od rastinja znatno olakšali zaštitu atatara, a time i njiva, jer je nesporno da ga divlje svinje koriste kao zaštitu od lovaca. Upućen je i apel meštanima ovog sela da češće obilaze svoje njive i na taj način pomognu u zaštiti useva od divljih svinja.

Direktorka Vodoprivrednog preduzeća “ Galovica”, koje je zaduženo za održavanje kanalske mreže između Beograda i Novog Sada, Milena Čanković potvrđuje za naš list da su se meštani Karlovčića, odnosno predsednik Saveta  MZ Karlovčić, obratili za rešavanje pitanja kanala “Jarčina”, ali da još uvek ne može da kaže kada će početi uklanjanje rastinja .

„Svakako ćemo se sastatiti sa meštanima Karlovčića i pokušaćemo da nađemo rešenje.  Radovi na kanalima planiraju se godišnjim programom koji su već usvojeni. Kod ovakvih situacija kada neko ima vanredni zahtev, jer toga u redovnom nije bilo, mi uvek izlazimo u susret , s tim što moramo da izađemo na teren, snimimo stvarno stanje, vidimo o kakvim i kolikim radovima je reč, pa onda za to tražimo odobrenje od “Vode Vojvodine” . Bez odobrenja investitora, a to su “ Vode Vojvodinine” mi ništa ne možemo da uradimo. Nikada naš već usvojeni program nije slovo na papiru koje se ne može promeniti, ali za njega se mora tražiti odobrenje. Ukoliko zajedno sa meštanima zaključimo da je to zaista potrebno i ne može  čekati iduću godinu za rešavanje , onda ćemo  to i predložiti “ Vodama Vojvodine”,  rekla je Milena Čanković.

Smatra da će u slučaju problema sa divljim svinjama u Karlovčićima nešto morati brzo da se učini , ali ističe da to ipak ne može biti danas-sutra, već i da se u tom slučaju mora ispoštovati određena procedura koja zahteva izvesno vreme.

„Jesu nas meštani preko MZ obavestili o problemu, održaćemo sastanak sa njima i videti šta treba preduzeti i kako da promenimo program u kojem radovi na ovom  kanal nije bilo, a sada su neophodni. “ Vode Vojvodine” u načelu uvek izađu u susret kada mi kao područno vodoprivredno preduzeće kažem da je reč o hitnoj  intervenciji i opravdanom razlogu. Novaca da se uradi sve nema i zbog toga za godinu planiramo prvo da se radi na prioritetima, ali ne bežimo da uradimo i neku promenu ukoliko to situacija, kao što je ova, zahteva“,  ističe Milena Čanković.

Ljubinka Malešević

Uređenje kanala do ove godine nije traženo



Direktorka Vodoprivrednog preduzeća “ Galovica” Milena Čanković ističe da do sada nisu bili upozneti sa problemom kanala u Karlovčićima i o tome da je u njemu stanište divljih svinja.

„Uređene tog kanala nije traženo prethodnih godina, već se ove godine pojavio kao zahtev. Meštani Karlovčića su zaista uljudno i ljubazno zamolili naše preduzeće da vidimo šta se može uraditi na ovom kanalu ukazujući da iz njega dolaze divlje svinje koje uništavaju useve na njivama. Na kanalu postoji rastinje u kojem su divlje svinje napravile stanište i zato je njegovo šišanje i uređenje meštanima važno. Svakako da ćemo im izaći u susret u najkraćem mogućem periodu“, zaključuje Milena Čanković.