ВЕШТАЧКО МЕСО СТИГЛО У ЕВРОПУ Ево како се прави и колико је корисно ДА ЛИ ЋЕТЕ ГА ЈЕСТИ?

Наравно, сви се питају да ли је довољно хранљиво и од чега се заправо прави, а потом и које су користи од његове употребе.

Ако сте мислили да се прави од соје или скакаваца, погрешили сте.

Култивисано месо, познато и као лабораторијски узгојено месо или месо узгојено у ћелијама, прави се од ћелија животиња, без потребе за њиховим клањем. Овај процес укључује узимање мале количине ћелија из животиње и њихово узгајање у контролисаним лабораторијским условима.

Како се прави култивисано месо?

Процес производње култивисаног меса обухвата неколико фаза:

1. Изоловање ћелија: Узимају се ћелије од животиња, најчешће мишићне ћелије или матичне ћелије које могу да се развију у мишићно ткиво.
2. Узгајање ћелија: Ћелије се стављају у биореакторе, где се налазе у условима који имитирају окружење у животињском телу. Ћелије се хране хранљивим супстанцама као што су аминокиселине, витамини и минерали.
3. Диференцијација и развој: Ћелије се диференцирају и развијају у мишићно ткиво, које се затим формира у облике који подсећају на праве комаде меса.
4. Берба и обрада: Када ткиво достигне одређену зрелост, берба се врши и месо се обрађује, пакује и припрема за потрошњу

Др Саша Плећевић објашњава како се оно производи: - Обично се од телета узму биопсијом ћелије, па се у лабораторијским условима од те ћелије направи месо. Односно, то су ћелије од којих се праве мишићне ћелије рецимо, па се направи стек говеђи, пилећи и тако даље… Ако говорим као доктор, мислим да је то будућност, да је неминовно и да има више, по мени, позитивних ствари, него негативних - казао је он за ТВ Прва.

Цена вештачког меса

Тренутно је култивисано месо скупље од традиционалног меса, углавном због сложеног процеса производње и ограничене скале производње. Међутим, како технологија напредује и производња постаје економичнија, очекује се да ће цене значајно пасти.

Култивисано месо представља значајан корак напред у прехрамбеној индустрији, са потенцијалом да промени начин на који размишљамо о производњи и конзумацији меса, са нагласком на одрживост, етичност и здравље.

Култивисано месо састоји се углавном од мишићних ћелија, масти, и везивног ткива, као и природних хранљивих материја које се додају током процеса узгоја. Његов састав може бити прилагођен тако да се имитира састав традиционалног меса, али се може и модификовати да би се побољшали одређени нутритивни аспекти. Обично има сличан или исти садржај протеина као и традиционално месо. Како се процес производње усавршава, могуће је прецизно контролисати и ниво протеина, масти и других хранљивих састојака.

- Које су рецимо предности? – пита се др Плећевић. - Под условом да то стварно буде безбедно и да буде како треба контролисано, мислим да има низ бенефита, а не негативности. Зашто? Ако ми узмемо ћелију, на пример са животњског бута у контролисаним условима, ако се та ћелија храни и од ње се прави бифтек, ако се прави у лабораторијским условима, добре аминокиселине, добре масти, могу тачно да се стављају колико колико треба, а да то опет буде природно, није то вештачко, зато што је то узето од животиње, није то нешто ГМО направљено - објаснио је. - Тако да, ако добијеш месо које је контролисано, има толико протеина, има толико масти, има толико нутритијената додатних, то може да буде добро.

Оно је дизајнирано да буде хранљиво као и конвенционално месо, а у неким случајевима може бити и хранљивије. Како се процеси и рецептуре развијају, очекује се да ће култивисано месо имати балансиранији профил масти, више есенцијалних хранљивих материја, и мањи садржај штетних компоненти попут засићених масти.

Треба рећи и да је култивисано месо подвргнуто строгим безбедносним и санитарним стандардима. Његова производња одвија се у стерилним условима, што значи да нема ризика од загађења патогенима који су обично присутни у конвенционалном месу. Регулаторне агенције, попут ФДА и УСДА у САД, врше провере и одобравају ову храну пре него што стигне на тржиште.

Доктор Плећевић открива и које су још предности оваквог меса.

- Огромна је глад, биће осам милијарди људи на свету. Друго, постоји тај нехумани третман према животињама, које се убијају - набројао је он.

И. Р.