VEŠTAČKO MESO STIGLO U EVROPU Evo kako se pravi i koliko je korisno DA LI ĆETE GA JESTI?

Naravno, svi se pitaju da li je dovoljno hranljivo i od čega se zapravo pravi, a potom i koje su koristi od njegove upotrebe.

Ako ste mislili da se pravi od soje ili skakavaca, pogrešili ste.

Kultivisano meso, poznato i kao laboratorijski uzgojeno meso ili meso uzgojeno u ćelijama, pravi se od ćelija životinja, bez potrebe za njihovim klanjem. Ovaj proces uključuje uzimanje male količine ćelija iz životinje i njihovo uzgajanje u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.

Kako se pravi kultivisano meso?

Proces proizvodnje kultivisanog mesa obuhvata nekoliko faza:

1. Izolovanje ćelija: Uzimaju se ćelije od životinja, najčešće mišićne ćelije ili matične ćelije koje mogu da se razviju u mišićno tkivo.
2. Uzgajanje ćelija: Ćelije se stavljaju u bioreaktore, gde se nalaze u uslovima koji imitiraju okruženje u životinjskom telu. Ćelije se hrane hranljivim supstancama kao što su aminokiseline, vitamini i minerali.
3. Diferencijacija i razvoj: Ćelije se diferenciraju i razvijaju u mišićno tkivo, koje se zatim formira u oblike koji podsećaju na prave komade mesa.
4. Berba i obrada: Kada tkivo dostigne određenu zrelost, berba se vrši i meso se obrađuje, pakuje i priprema za potrošnju

Dr Saša Plećević objašnjava kako se ono proizvodi: - Obično se od teleta uzmu biopsijom ćelije, pa se u laboratorijskim uslovima od te ćelije napravi meso. Odnosno, to su ćelije od kojih se prave mišićne ćelije recimo, pa se napravi stek goveđi, pileći i tako dalje… Ako govorim kao doktor, mislim da je to budućnost, da je neminovno i da ima više, po meni, pozitivnih stvari, nego negativnih - kazao je on za TV Prva.

Cena veštačkog mesa

Trenutno je kultivisano meso skuplje od tradicionalnog mesa, uglavnom zbog složenog procesa proizvodnje i ograničene skale proizvodnje. Međutim, kako tehnologija napreduje i proizvodnja postaje ekonomičnija, očekuje se da će cene značajno pasti.

Kultivisano meso predstavlja značajan korak napred u prehrambenoj industriji, sa potencijalom da promeni način na koji razmišljamo o proizvodnji i konzumaciji mesa, sa naglaskom na održivost, etičnost i zdravlje.

Kultivisano meso sastoji se uglavnom od mišićnih ćelija, masti, i vezivnog tkiva, kao i prirodnih hranljivih materija koje se dodaju tokom procesa uzgoja. Njegov sastav može biti prilagođen tako da se imitira sastav tradicionalnog mesa, ali se može i modifikovati da bi se poboljšali određeni nutritivni aspekti. Obično ima sličan ili isti sadržaj proteina kao i tradicionalno meso. Kako se proces proizvodnje usavršava, moguće je precizno kontrolisati i nivo proteina, masti i drugih hranljivih sastojaka.

- Koje su recimo prednosti? – pita se dr Plećević. - Pod uslovom da to stvarno bude bezbedno i da bude kako treba kontrolisano, mislim da ima niz benefita, a ne negativnosti. Zašto? Ako mi uzmemo ćeliju, na primer sa životnjskog buta u kontrolisanim uslovima, ako se ta ćelija hrani i od nje se pravi biftek, ako se pravi u laboratorijskim uslovima, dobre aminokiseline, dobre masti, mogu tačno da se stavljaju koliko koliko treba, a da to opet bude prirodno, nije to veštačko, zato što je to uzeto od životinje, nije to nešto GMO napravljeno - objasnio je. - Tako da, ako dobiješ meso koje je kontrolisano, ima toliko proteina, ima toliko masti, ima toliko nutritijenata dodatnih, to može da bude dobro.

Ono je dizajnirano da bude hranljivo kao i konvencionalno meso, a u nekim slučajevima može biti i hranljivije. Kako se procesi i recepture razvijaju, očekuje se da će kultivisano meso imati balansiraniji profil masti, više esencijalnih hranljivih materija, i manji sadržaj štetnih komponenti poput zasićenih masti.

Treba reći i da je kultivisano meso podvrgnuto strogim bezbednosnim i sanitarnim standardima. Njegova proizvodnja odvija se u sterilnim uslovima, što znači da nema rizika od zagađenja patogenima koji su obično prisutni u konvencionalnom mesu. Regulatorne agencije, poput FDA i USDA u SAD, vrše provere i odobravaju ovu hranu pre nego što stigne na tržište.

Doktor Plećević otkriva i koje su još prednosti ovakvog mesa.

- Ogromna je glad, biće osam milijardi ljudi na svetu. Drugo, postoji taj nehumani tretman prema životinjama, koje se ubijaju - nabrojao je on.

I. R.