СВЕТСКА БАНКА ИЗНЕЛА ПРЕДВИЂАЊЕ: Привредни раст у Србији 2025. године 3,5 одсто ЕВО КОЛИКИ ЋЕ БИТИ РАСТ 2026.

Према тим пројекцијама, српска економија биће једна од најбрже растућих на Западном Балкану, где би стопа раста у 2025. и 2026. требало на опадне на 3,4 одсто.

Тако би ове године у Албанија могла да има раст од 3,2 одсто, а следе Хрватска (3,1), Црна Гора (3,0), Босна и Херцеговина (2,7), Северна Македонија (2,6), Бугарска (1,6) и Румунија (1,4).

Када је реч о 2026. години, Албанија и Босна и Херцеговина треба да имају раст од 3,1 одсто, а следе Хрватска (3,0), Црна Гора (2,9), Северна Македонија (2,7), Бугарска (2,1) и Румунија (1,9).

Светска банка наводи да би Централна Европа требало да забележи тек минимално повећање од 2,7 одсто, а пројекције за Русију указују на снижење стопе раста на 1,3 одсто у 2025. и 2026.

Ова финансијска институција напомиње да се раст широм овог региона стабилизовао у 2024. на нивоу од 3,6 одсто, чему је допринела приватна потрошња, заједно са осетним повећањем реалних зарада, прилива дознака и задуживања потрошача, што је све надоместило слабију екстерну тражњу проузроковану ниском стопом раста у Европској унији.

Значајна повећања цена хране и услуга довела су до више инфлације, која је у фебруару 2025. порасла на међугодишњих 5,0 одсто са 3,6 одсто забележених средином 2024.

Ово недавно убрзање инфлације навело је више централних банака да повећају референтне каматне стопе или одложе даљу релаксацију монетарне политике.

Потпредседница Светске банке задужена за регион Европе и Централне Азије Антонела Басани истакла је да су земље Европе и Централне Азије прошле године успеле да очувају стабилан раст, иако одржавање тог раста постаје све изазовније услед глобалне неизвесности, геоекономске

фрагментације и ниских стопа експанзије кључних трговинских партнера.

"Да би се на дужи рок остварила снажнија економска експанзија, од пресудног је значаја да земље овог региона убрзају структурне реформе на домаћем терену којима се подстичу развој динамичнијег и иновативног приватног сектора, предузетништво и усвајање нових технологија, додала је Басани.

У овом извештају Светске банке представљена је и посебна анализа могућности за повећање раста у тренутном изазовном глобалном окружењу, у којој се наглашава значај динамичног приватног сектора.

Истиче се да би државе требало да улажу више у иновације, спроводе реформе којима се подржавају младе компаније, продубљују финансијска тржишта и повећавају улагања у истраживање и развој, али да се истовремено и усмеравају на усвајање глобалних технологија и привлачење стручних знања и капитала.

Главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Азије Ивајло Изворски напоменуо је да су "иновације и експериментисање у привреди од пресудног значаја за јачање продуктивности и предуслови за остваривање и задржавање статуса високог дохотка.

"Земље ове регије које сада остварују средњи доходак могу достићи висок ниво дохотка ако њихове фирме буду расле, уводиле иновације и такмичиле се на тржишту. Иако свака земља мора да пронађе свој сопствени приступ за поновно покретање раста, подстицање иновација и омогућавање предузетничке динамике од пресудног су значаја", закључио је он.

У извештају се заступа став да је, уместо у читав сектор малих и средњих предузећа (МСП), потребно улагати у младе и иновативне компаније јер управо оне стварају нова радна места, што би требало подржати унапређењем приступа изворима финансирања и то нарочито дугорочном и предузетничком капиталу.

Додаје се да у овом региону не постоји довољно финансирања зато што су предузетнички капитал и капитално финансирање и даље на неадекватном нивоу развоја.

"Јачање конкуренције од кључног је значаја да би се таквим динамичним фирмама омогућило да се пробију, јер у овој регији послује превише малих предузећа ниске продуктивности, док су велике компаније малобројне изван сектора државних предузећа, која често доминирају тржиштима и гуше предузетничку динамику", наводи се у саопштењу Светске банке.

Истиче се да су потребне и политике којима се подстиче усвајање иновација и нових технологија у привреди, као што су обимнији и боље циљани подстицаји за истраживање и развој, како би се фирмама помогло да постану продуктивније и иновативније.

"Многа предузећа у овом региону тренутно у пословању прибегавају прерасподели ресурса и раде као производни погони иностраних компанија уместо да развијају своје сопствене технологије. На крају, улагање у људски капитал пресудно је за привлачење и задржавање радника са високим нивоом вештина и предузетника, као и за стварање прилика за унапређење вештина кроз обуку", наводи Светска банка.