Масовно угинуће пчела у Србији! ПЧЕЛАРИ У ПАНИЦИ Ови удружени фактори довели до НАЈВЕЋЕ КРИЗЕ пчеларства у последњих 50 година

Поставља се питање који су могући узроци угинућа пчела, колики утицај ово масовно угинуће може да има на еколошки систем, али и каква ће помоћ пчеларима бити потребна.

Ове године се догодила ситуација да се више лоших фактора сабрало и сада је све дошло на наплату, каже за Euronews Србија Дарко Батинић, мастер еколошког инжењеринга и пчелар у органској производњи.

Он објашњава да је било неколико лоших година за пчеле, а да су последње две биле лошије.

"Сви смо сведоци такође да се клима мења и самим тим се и пчеле теже прилагођавају на новонастале услове. И имамо факторе где је цена меда на велико нешто нижа и то је такође демотивисало и пчеларе да се озбиљније позабаве ситуацијом на терену. И све то кад се сабрало имамо резултат масовног угинућа", рекао је он.

Колико су пчеле битне показује података да трећину укупне хране у свету коју имамо, имамо  захваљујући пчелама, а Батинић каже да већина хране мора бити опрашена да би дала своје плодове.

"Пчеле имале слабији имунитет ове зиме" 
Петар Добрић из удружења пчелара Батајница објашњава за Euronews Србија да пчела доноси полен у кошницу и претвара га у пергу, односно у пчелињи хлеб, без којег пчела не може да презими и да преживи.

На питање да ли је проблем полен, он каже да је то дефинитивно један од узрока.
"А и сам полен има тих својих проблема, значи причамо о тој заштити биља, неадекватној заштити биља, заштити тих семена и дешава се да нам је и тај полен релативно загађен", рекао је он.

Дешава се, додаје Добрић, да тај полен који је некада и загађен и самим тим лошег квалитета, пчеле затварају и остављају у кошници не користећи га.

"Екстремни временски услови нису дозволили да пчела одради свој део, односно да опраши наше воћне културе. Наше воће углавном крећу и раније са тим пупољцима и са цветањем и онда испада да дође у једно невреме када наша пчела није спремна за њену репродукцију, за њен развитак у пролеће, а већ је кренуло са воћем. И то је тај несклад у ствари у природи, где у тој хладноћи, пчела није у стању да опраши. Мање-више што није опрашила, она није успела себе као јединку да нахрани", рекао је Добрић. 
Батинић каже да се пчеле могу прихранити са шећером.

"То је замена за енергију и то је мед. Али извор протеина, то јест пергу, јако је тешко надоместити и то је био један од разлога да су пчеле имале слабији имунитет ове зиме и да су биле подложније нападима паразита, пре свега тог крпеља који их напада и који је вектор за разне друге болести. Тако да пчелари су исто били у лошој позицији да сузбију тог крпеља због изузетно благе зиме и промењених услова где је он далеко више могао да их нападне и самим тим су биле оне подложније болестима", рекао је Батинић.

Шта може да се уради? 
Добрић је рекао да у свету има 25.000 врста пчела и да је у последњих 50 година скраћен животни век пчеле као јединке за 50 одсто.

"Значи, нешто се ипак лагано дешава са пчелом", рекао је он. 
Он је рекао да би пчелари можда требало да обрате пажњу и на струку и знање с обзиром на климатске промене које су евидентно екстремне.

"Ми причамо о нашој медоносној пчели, а у Србији кажу да има неких 740 врста пчела.
Немамо ми утицаја на остале пчеле, али евидентно је да остале пчеле, где и човек нема утицаја, ми их физички и у природи баш не видимо, нема их", рекао је Добрић.

Наводећи негативан утицај климатских промена, Батинић каже да се мора прилагођавати новонасталим условима.

"Нова пчеларска сезона је почела и оно што је преживело кошница, на њих се мора обратити пажња и неговати их да би их што боље спремили за следећу сезону, то јест прво за ову сада зиму, а после тога и за следећу сезону. То ће бити та нека база из које ће у будућности опет кренути ширење броја кошница", рекао је он.

На питање да ли је угинуће пчела глобалан проблем, Батинић је рекао да је у САД био још већи проблем из разлога што је долазило до напрасног угинућа пчелињих заједница чак и у току сезоне.

"То је још горе зато што је долазило из непознатих разлога. Овде ћемо делимично, поготово када се укључи и струка у истраживање, моћи да кажемо зашто је ова сезона тачно била оваква", рекао је Батинић.

Добрић је напоменуо да се дешавало да је у свету пчела угинула али је нема у кошници него је излетела и у природи нестала.

Он додаје да ове године пчеле нису нестале него су у кошници, али су угинуле и леже на подњачи.

"Значи, нису отишле у природу. То је нешто што сада струка, по мени, може нешто нама да каже или помогне", рекао је он и навео да домаћи стручњаци већ прикупљају и узимају те узорке како би се видело шта је разлог тога.

Живот у и са кошницом 
Батинић наводи да је изузетно интерсантно како су пчеле организоване. 
"Сви мисле да је матица краљица и да она командује комплетном кошницом, а заправо матица је само прва међу једнакима где она ако има повређену ногу, крило или ако не леже јаја како треба, пчеле ће произвести нову матицу. Када се нова матица врати са парења у кошницу, ако је све у реду, ову стару ће убити. Све је подређено колонији", рекао је он.

Батинић наводи, на пример, ситуацију када се види рој који се закачи на грану и где су пчеле привремено.

"Оне се разлећу, траже локацију своје будуће кошнице, можда неку шупљину. Враћају се и свака објашњава шта је нашла. Онда долази до гласања и тада цео рој одлази тамо где је најбоље описана позиција за нову кошницу. А све се то догађа помоћу пчелињег плеса. На пример, када ујутру извиднице оду и потраже где се налази пчелиња паша, оне налазе неку парцелу са цвећем, враћају се и објашњавају једна другој помоћу плеса где је то цвеће у односу на позицију сунца, колико га има, колико је пчела потребно тамо да иде. И за то објашњење је чак и Нобелова награда додељена", рекао је он.

Добрић каже да пчелари воле да причају и размењују искуства, као и да има предавача признатих у Србији који долазе на позив удружења која делују у Србији и организују предавања.

"Кад дође млад човек, он се некако веже за тај новац, па мисли да је то сада тако слатко као мед, па сад ћемо ми ове године мало више да зарадимо. Мислим да се у пчеларству увек лепо живи. Не мислим ја баш на новац, али кад ви одете у природу и кад ви живите са тим пчелама, и сам тај поглед где ти то једноставно, не мораш ти то да гледаш, али видиш. Видиш и онда шта се дешава", рекао је он.

Добрић каже да пчелар када диже рам, може то да ради лагано.

"Какав ти постајеш? Лаган човек, живиш неки свој живот. И то је оно што те држи", рекао је Добрић.