Темеринци јагањце извозе у Израел
НОВИ САД: Много се прича о томе да имамо шансе за извоз стоке, а мало зна о извозним пословима, мада је јавност жељна да чује колико је домаће сточарство спремно за инотрговину, имајући у виду да је транзицаја појела велике фарме па је сточарство као део пољопривреде препуштено пољопривредницима да се појединачно сналазе.
Вест да фарма „Бов-ов” у Темерину извози за Израел мушку јагњад изазвала је пажњу, али се испоставило да та информација и није нова јер сточари већ две године мушку јагњад беле кратке вуне продају темеринском откупљивачу који их, после штројења и ветеринарског прегледа, бродом предаје купцима у Израел.
Мада откупљивач није спреман да прича о послу за медије, узгајивачи кажу да је извоз у Израел спас за овчаре да би опстали.
„Наши јагањци по доласку у Израел се тове до 80 килограма и онда продају за Курбан бајрам“, каже председник Удружења одгајивача оваца и коза „Бикара” из Врбаса Владимир Канкараш.
Додаје да су задовољни како тече извоз мушке јагњади за Израел посредством фарме „Бов-ов”, која се тим послом бави две године, од када постоји државни споразум између наше земље и Израела.
„Тренутно се добија 10.000 динара за јагње тешко од 20 до 30 килограма, што је одлична цена јер на домаћем тржишту килограм живе ваге стаје 300 динара. Извозник нам плаћа и 200 динара по комаду уколико јагањце доведемо до откупног места, а још 2.000 динара примамо и од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије за свако јагње продато кланичару или извознику. Међутим, субвенција, која се огледа у исплати 7.000 динара по уматиченом грлу, није овчарима исплаћена за 2017. и за 2016. годину, мада уредба о томе није повучена па је зато извоз јагањаца спас за опстанак стада и овчара“, вели Каракаш.
Један од узгајивача оваца Светозар Мургашки са Ченеја каже да би се сточарство угасило да није извоза за Израел. Он је недавно продао 23 мушка јагњета тежине око 23 килограма и за килограм живе ваге добио 600 динара, што је, истиче, више него добро, имајући у виду ниске цене живе ваге стоке на домаћем тржишту.
„Знам много сточара који имају стадо знатно мање од мога и заинтересовани су да продају мушку јагњад, али немају одговарајући превоз, па би било добро када би га обезбедио откупљивач“, каже Мургашки, и подвлачи да је потребно сточарима напоменути да се не откупљују расе праменка, бергано, романовска и цигаја.
Удружење „Бикара”, наводи Канкараш, броји 170 фармера и контролише између 15.000 и 17.000 оваца, односно зна где је стока.
„Такав откуп нам пружа могућности да живимо и ширимо стада“, наглашава Канкараш, и додаје да постоји интересовање и за откуп јунади, тежине од 400 до 500 килограма, али то још није кренуло.
Он предочава да су овдашња грла знатно квалитетнија у односу на стада у окружењу јер је наша земља богата квалитетном храном па је то и главни разлог зашто се мушка јагњад не купује у околним земљама већ тражи на српском тржишту.
З. Делић