Temerinci jaganjce izvoze u Izrael
NOVI SAD: Mnogo se priča o tome da imamo šanse za izvoz stoke, a malo zna o izvoznim poslovima, mada je javnost željna da čuje koliko je domaće stočarstvo spremno za inotrgovinu, imajući u vidu da je tranzicaja pojela velike farme pa je stočarstvo kao deo poljoprivrede prepušteno poljoprivrednicima da se pojedinačno snalaze.
Vest da farma „Bov-ov” u Temerinu izvozi za Izrael mušku jagnjad izazvala je pažnju, ali se ispostavilo da ta informacija i nije nova jer stočari već dve godine mušku jagnjad bele kratke vune prodaju temerinskom otkupljivaču koji ih, posle štrojenja i veterinarskog pregleda, brodom predaje kupcima u Izrael.
Mada otkupljivač nije spreman da priča o poslu za medije, uzgajivači kažu da je izvoz u Izrael spas za ovčare da bi opstali.
„Naši jaganjci po dolasku u Izrael se tove do 80 kilograma i onda prodaju za Kurban bajram“, kaže predsednik Udruženja odgajivača ovaca i koza „Bikara” iz Vrbasa Vladimir Kankaraš.
Dodaje da su zadovoljni kako teče izvoz muške jagnjadi za Izrael posredstvom farme „Bov-ov”, koja se tim poslom bavi dve godine, od kada postoji državni sporazum između naše zemlje i Izraela.
„Trenutno se dobija 10.000 dinara za jagnje teško od 20 do 30 kilograma, što je odlična cena jer na domaćem tržištu kilogram žive vage staje 300 dinara. Izvoznik nam plaća i 200 dinara po komadu ukoliko jaganjce dovedemo do otkupnog mesta, a još 2.000 dinara primamo i od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije za svako jagnje prodato klaničaru ili izvozniku. Međutim, subvencija, koja se ogleda u isplati 7.000 dinara po umatičenom grlu, nije ovčarima isplaćena za 2017. i za 2016. godinu, mada uredba o tome nije povučena pa je zato izvoz jaganjaca spas za opstanak stada i ovčara“, veli Karakaš.
Jedan od uzgajivača ovaca Svetozar Murgaški sa Čeneja kaže da bi se stočarstvo ugasilo da nije izvoza za Izrael. On je nedavno prodao 23 muška jagnjeta težine oko 23 kilograma i za kilogram žive vage dobio 600 dinara, što je, ističe, više nego dobro, imajući u vidu niske cene žive vage stoke na domaćem tržištu.
„Znam mnogo stočara koji imaju stado znatno manje od moga i zainteresovani su da prodaju mušku jagnjad, ali nemaju odgovarajući prevoz, pa bi bilo dobro kada bi ga obezbedio otkupljivač“, kaže Murgaški, i podvlači da je potrebno stočarima napomenuti da se ne otkupljuju rase pramenka, bergano, romanovska i cigaja.
Udruženje „Bikara”, navodi Kankaraš, broji 170 farmera i kontroliše između 15.000 i 17.000 ovaca, odnosno zna gde je stoka.
„Takav otkup nam pruža mogućnosti da živimo i širimo stada“, naglašava Kankaraš, i dodaje da postoji interesovanje i za otkup junadi, težine od 400 do 500 kilograma, ali to još nije krenulo.
On predočava da su ovdašnja grla znatno kvalitetnija u odnosu na stada u okruženju jer je naša zemlja bogata kvalitetnom hranom pa je to i glavni razlog zašto se muška jagnjad ne kupuje u okolnim zemljama već traži na srpskom tržištu.
Z. Delić