Само од уљане репице већ стигло 45 милиона евра

Тако је и у пољопривреди, јер је род жита, кукуруза, соје, сунцокрета… скинут с ораница 2018.  и увелико се тргује, премда низак водостај Дунава квари уговорене послове ка инотржишту.

У жетви 2018. подсећамо, пшенице смо добили  3,3 тона, кукуруза смо обрали са 900.000 хектара и у чардаке сместили око 7,2  милиона тона златног зрна. Сунцокрета смо пролетос посејали на до сада не забележених  250.000 хектара и остварили просечан принос од 3,1 тоне по хектару. Са залихама из 2017. соје смо имали око 900.000 тона. Од рода из 2018. године смо нешто већ и зарадили пласирајући га на инотржиште, па директор Пословног удружења “Жита Србије” Вукосав Саковић каже да смо продали свих 120.000 тона уљане  репице и зарадили 45 милиона евра. – Одлично иде и продаја соје за Русију, а када се водостај  Дунава подигне кренуће да се остварују и уговори о продаји соје у Немачку. Тона соје сада се креће 320 и 340 евра – наводи Саковић и каже да се очекује да се од соје заради стотину милиона евра.

- Још није кренуо извоз нашег жита за Египат, премда је било најављено да се после 30 година српска пшеница нађе на тржишту највећег светског купца у децембру 2018. године. Сада су предвиђања да пут Египта наша пшеница крене крајем јануара – каже Саковић, наводећи да је египатска делегација одложила долазак због снега.

Жита смо, каже Саковић, до сада продали између 800.000 и 1.000.000 тона, али је због ниског водостаја Дунава трговина била заустављена, па  сада предстоји даљи пласман јер за домаће потребе треба око милион и по тона. Очекивања су, каже Саковић, да ћемо за вишак пшенице, од око 1,7 милиона тона, који имамо за продају, зарадити 290 милиона евра.  Од кукуруза се превиђа највећа зарада - 380 милиона евра. Имамо вишка око три милиона тона рачунајући и залихе  у прелазном периоду. Али и ту  водостај Дунава квари трговање па се очекује да од Нове године, послови око продаје кукуруза крену набоље.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је недавно  да ће извоз пољопривредних и прехрамбених производа у прошлој години  бити на нивоу из 2017. године када је извезено робе у износу од 3,9 милијарди евра. По његовим речима ова година биће боља за пласман у иностранство јер имамо много робе за извоз, примарне, али и финалних производа.

Министар Недимовић је уверења да Србија има потенцијал да у кратком року досегне извоз хране од пет милијарди евра, али и да постоји простор да се та цифра додатно увећа.  - Инвестирање у пољопривреду и прехрамбену индустрију биће повећано након усвајања измена Закона о улагању, које дозвољавају секторски приступ – навео је Недимовић.

З. Делић