Samo od uljane repice već stiglo 45 miliona evra

Tako je i u poljoprivredi, jer je rod žita, kukuruza, soje, suncokreta… skinut s oranica 2018.  i uveliko se trguje, premda nizak vodostaj Dunava kvari ugovorene poslove ka inotržištu.

U žetvi 2018. podsećamo, pšenice smo dobili  3,3 tona, kukuruza smo obrali sa 900.000 hektara i u čardake smestili oko 7,2  miliona tona zlatnog zrna. Suncokreta smo proletos posejali na do sada ne zabeleženih  250.000 hektara i ostvarili prosečan prinos od 3,1 tone po hektaru. Sa zalihama iz 2017. soje smo imali oko 900.000 tona. Od roda iz 2018. godine smo nešto već i zaradili plasirajući ga na inotržište, pa direktor Poslovnog udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da smo prodali svih 120.000 tona uljane  repice i zaradili 45 miliona evra. – Odlično ide i prodaja soje za Rusiju, a kada se vodostaj  Dunava podigne krenuće da se ostvaruju i ugovori o prodaji soje u Nemačku. Tona soje sada se kreće 320 i 340 evra – navodi Saković i kaže da se očekuje da se od soje zaradi stotinu miliona evra.

- Još nije krenuo izvoz našeg žita za Egipat, premda je bilo najavljeno da se posle 30 godina srpska pšenica nađe na tržištu najvećeg svetskog kupca u decembru 2018. godine. Sada su predviđanja da put Egipta naša pšenica krene krajem januara – kaže Saković, navodeći da je egipatska delegacija odložila dolazak zbog snega.

Žita smo, kaže Saković, do sada prodali između 800.000 i 1.000.000 tona, ali je zbog niskog vodostaja Dunava trgovina bila zaustavljena, pa  sada predstoji dalji plasman jer za domaće potrebe treba oko milion i po tona. Očekivanja su, kaže Saković, da ćemo za višak pšenice, od oko 1,7 miliona tona, koji imamo za prodaju, zaraditi 290 miliona evra.  Od kukuruza se previđa najveća zarada - 380 miliona evra. Imamo viška oko tri miliona tona računajući i zalihe  u prelaznom periodu. Ali i tu  vodostaj Dunava kvari trgovanje pa se očekuje da od Nove godine, poslovi oko prodaje kukuruza krenu nabolje.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je nedavno  da će izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u prošloj godini  biti na nivou iz 2017. godine kada je izvezeno robe u iznosu od 3,9 milijardi evra. Po njegovim rečima ova godina biće bolja za plasman u inostranstvo jer imamo mnogo robe za izvoz, primarne, ali i finalnih proizvoda.

Ministar Nedimović je uverenja da Srbija ima potencijal da u kratkom roku dosegne izvoz hrane od pet milijardi evra, ali i da postoji prostor da se ta cifra dodatno uveća.  - Investiranje u poljoprivredu i prehrambenu industriju biće povećano nakon usvajanja izmena Zakona o ulaganju, koje dozvoljavaju sektorski pristup – naveo je Nedimović.

Z. Delić